Izvor: B92, 20.Nov.2011, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se negovati nakon pirsinga?
Pirsing, od onog najraširenijeg kao što je bušenje ušiju, kome iz estetskih razloga često pribegavaju i roditelji, vodeći u zlataru ili kod profesionalnog pirsing majstora i sasvim malu decu, do onog zavodničkog na pupku, koji nosi veliki broj devojaka, zahteva negu i poseban tretman, kako bi se sprečili negativni efekti, bol i infekcije.
Nega zavisi od mesta pirsinga, ali u svakom slučaju zahteva veću pažnju, makar u prvom periodu posle bušenja.
Uši >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Uvo se sastoji iz dva dela, kože i hrskavice i jedini je deo tela koji se može bušiti na mnogo načina, iskusni u tome navode da postoji čak 17 varijacija.
Nakit koji se može koristiti je takođe raznovrstan, od veličina do oblika a i namene. Smatra se da je jedina neprijatnost kod bušenja ušiju otežano spavanje.
Različite osobe imaju različite nivoe tolerancije na bol, i osetljivost posle bušenja ušiju. Iskustva su različita, neki koji su se podvrgli pirsingu navode da ih je bušenje resice bolelo čak više od bušenja hrskavice (tragusa).
Opšteprihvaćeno sredstvo za negu je, kao i kod svakog pirsinga, slana voda, odnosno fiziološki rastvor i hidrogen. Teorijski, mogućnost infekcije je minimalna, ali zato treba paziti i čistiti redovno, probušena mesta, kao i minđuše ili metal koji se koristi u pirsingu.
Problem koji se može desiti posle bušenja jeste otok, takozvani keloid, koji, kako tvrde tatu i pirsing stručnjaci, nije opasan, samo je neprijatan. Za negu keloida postoji krema, koja se može naći u većinu apoteka.
U običnim slučajevima nema potrebe ni da se vadi nakit, samo čišćenje i higijena, uprkos ružnom izgledu tog mesta, koji bi brzo trebalo da prođe.
Međutim, ako se oseti jača bol, ako krene da se gnoji i krvari, onda svakako treba izvaditi nakit, jer je moguće da postoji osetljivost na metal, koji je u ušima.
U slučaju infekcije, odmah treba izvaditi nakit i pitati lekara za savet, koji će ga pružiti zavisno od stepena inficiranosti. Preporuka je da se za prvo bušenje ni sličajno ne stavlja bižuterija, nekim osobama čak i zlato smeta, a idealnim se smatra hirurški čelik ili titanium bi bio savršen. Poneka isksutva govore da uši buknu i od pozlaćenih minđuša zvanih medicinke.
Jezik
Smatra se da se na bušenje jezika odlučuju hrabriji i ekstravagantniji ljudi, mada neki svedoče da su ih uši bolele više od jezika. Za prvo bušenje se koristi pirsing veće dužine da bi bilo mesta za eventualni otok.
Kad otok spadne, ako ga bude, jer moguće su različite reakcije, zamenjuje se kraćom šipkom. Nakit može da bude od hirurškog čelika, titanijuma ili bioplastike, mada iskustvo govori da ovaj poslednji materijal s vremenom može da nabubri od pljuvačke i da kasnije bude težak za vađenje.
Moguće je i da ošteti jezik, i da proizvede dvonedeljnu natečenost. Posle pirsinga usta treba ispirati slanom vodom, što češće, ne preporučuju se lekovi protiv bolova, jer se uzima da će intenzitet bola biti mali.
Ukoliko je bol jači, postoje sredstava, koja se nabavljaju u apoteci, u obliku srpeja ili tečnosti, od kojih će jezik utrnuti, a koja ujedno i dezinfikuju.
Jezik je najjači mišić na telu tako da dobro reaguje na sve promene, rupa nikad ne zarasta, ali s druge strane jedino što je drži je sam pirsing. Uputstvo je da ako se nakit izvadi, treba ga vratiti što brže, jer će to posle biti teško, možda i nemoguće.
Prvih dana treba izbegavati začinjenu i tvrdu hranu i treba pričati što manje. Iskusni pirsing majstori preporučuju i led u neograničenim količinama, kao i smirenost ukoliko pirsing kuglica „upadne u rupu", pošto će se ona vratiti u normalu, kad spadne otok.
Nisu tačne priče, prema njihovim navodima, da se gubi donekle osećaj za ukus, a posle par dana kada otok spadne, ostaće beličasta naslaga oko rupe, koju ne treba dirati, i koja bi trebalo da nestane za sedam, osam dana.
Za mesec dana jezik bi trebalo potpuno da se regeneriše, ali bi trebalo voditi računa da se ne igra zubima sa nakitom, jer se može doći od oštećenja zuba.
Pupak
Pupak sa pirsingom smatra se vrlo erotičnim, iako je reč o detalju koji se može, lako i sakriti. Pupak se može bušiti na više načina, najuobičajeniji je vertikalni pirsing, mada se može staviti horizontalno i u krug, i u drugim kombinacijama.
Pirsing pupka najteže zarasta, potrebno je čak do pola godine da se regeneriše rupa, jer je reč o tankoj koži, ispod koje ne prolaze krvni sudovi (zato jezik i usta zarastaju brže).
Prvih dana posle bušenja ne treba se saginjati, ležati na stomaku, i raditi trbušnjake, ali ni kupati da sapun ne iziritira ranu. Preporučuje se brzo tuširanje, a pranje pupka samo čistom vodom.
Normalne pojave su bela i žuta sluz, crvena i crna boja kože oko pirsinga, što bi trebalo da iščezne vremenom. Pupak treba da bude prekriven čistom gazom, koju najmanje tri, četiri puta dnevno treba čistiti, ali umereno, bez preteranog kvašenja.
Tropostotnim hidrogenom treba obrisati ranu jednom u dva dana (hidrogen stvara krastu) i ne koristiti nikakve kreme. Podrazumeva se da treba izbegavati neko vreme bazene, saune, solarijume i sva slična mesta gde je moguće inficirati se.
Ukoliko se koža oko pirsinga guli, verovatno je opet reč o alergiji na nakit. Ne treba nositi preuske majice, da ne bi došlo do iritacije, a treba paziti i da se ne zakači nakit prilikom oblačenja i svlačenja.
Za prvo bušenje nikad se ne preporučuje pirsing sa visuljcima, cirkonima niti u obliku zvezde, da se ne bi zakačio prilikom odevanja i prokrvario. Ukoliko se to desi, preporučuje se da se par dana leči slanom vodom, odnosno fiziološkim rastvorom.
Za trudnice postoji poseban pirsing od bioplastike, koji je mnogo duži, a kuglice se mogu menjati.
