Izvor: B92, 25.Mar.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako protiv prolećnog umora?
Pospanost, tromost, glavobolja, bezvoljnost, vrtoglavica, lako zamaranje, pad koncentracije, „olovne” ruke i noge, čudno štrecanje po telu – sve je to cena koja se plaća na prelasku iz zime u proleće!
Izvor: VIVA
Sa dužim i svetlijim danima, čovek oseća prirodnu potrebu da bude aktivniji i pokretljiviji, ali kad telo nije spremno, začas se umori. Na ovo se često nadoveže slabost od poslednje zimske prehlade ili prve prolećne alergije i još >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više pogoršava stanje. Srećom, pravilna ishrana obnavlja snagu, pod uslovom da metabolizam dobija nutrijente koji isporučuju gotovu energiju.
Da bi bilo tako, treba smanjiti unos namirnica koje obiluju mastima i šećerima (salame, sirevi, slatkiši) zato što goje, otežavaju varenje i povećavaju umor. Još je važnije znati koji će vam hranljivi sastojci baš tu, za trpezom, najbrže napuniti istrošene baterije.
Injekcije energije
Vitamini i minerali za brz preporod. – S prvim toplim danima javlja se potreba za mikronutrijentima od kojih ćemo najzad malo živnuti. Da vidimo kojim...
• Među vitaminima koji spasavaju od prolećne tromosti prednjači B1 (ili tiamin), važan za proizvodnju energije i zdravlje nervnih ćelija. Tipični znaci deficita su umor, osećaj težine u rukama i nogama i depresija. Ima ga u integralnim žitaricama, mahunarkama i semenkama (kikiriki, sunockret). Važan je i vitamin C zbog antioksidantnog dejstva i boljeg rada imunog sistema. Dobijamo ga iz južnog voća, brokolija, kupusa, kivija, spanaća, paradajza, paprike, manga, papaje, jagoda.
• Tu su i supstance slične vitaminima, kao što su inositol ili karnitin, sa protivotrovnim, imunostimulativnim i energetskim dejstvom. Prvi se „krije" u agrumima, integralnim žitaricama, masnim semenkama i mesu; drugi uglavnom u crvenim mesima i mlečnim proizvodima. Dobro su došli i dodaci ishrani, pre svega pivski kvasac, pšenične klice i matični mleč, taj najsnažniji prirodni bioregenerator. Svi sa zavidnim procentom vitamina B i minerala (magnezijuma, bakra, selena), stavljaju se u supe, salate, bareno ili sirovo povrće.
• Kad god se ukaže prilika, umesto mesa treba jesti ribu. Sadrži malo masti i kalorija, a bogata je jodom koji topi masne naslage. Najposnije ribe su bakalar, oslić, orada i list, ali toplo se preporučuju i masne (losos, na primer) zbog esencijalnih masnih kiselina koje regenerišu nervni sistem.
Klice su izvor zdravlja. – Poznato je da u toku klijanja biohemijski procesi višestruko povećavaju hranljivu vrednost klica i količinu svih vitamina, posebno A, E i C, i mineralnih soli kao što su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i kalijum. Tako dobijene klice koriste se sirove, da ukusom i dragocenim sastojcima oplemene prolećnu salatu.
Enzimi protiv umora. – Iako su u „oštroj konkurenciji” često potcenjeni, upravo od enzima zavisi kako ćemo se osećati. Igraju važnu ulogu u procesu varenja jer razlažu hranu na sitne čestice koje organizam lakše asimilira, a pomažu mu da prebrodi umor i stres. Drugim rečima, kad je ishrana siromašna enzimima, organi za varenje i imuni sistem trpe posledice. Spas je u sirovim namirnicama: u termičkoj obradi (čitaj kuvanju) enzimi - propadaju.
Više snage sa ženšenom. – Biljka ginseng ili ženšen, koju Kinezi zovu „koren života”, jača psihofizičke sposobnosti i od velike je pomoći kad se smenjuju godišnja doba. Uklanja umor i glavobolju, normalizuje krvni pritisak, sprečava nesanicu, smiruje nerve, smanjuje nivo šećera u krvi. Budući da ženšen dobro deluje na većinu organa, stručnjaci ga preporučuju osobama osetljivim na promene vremena, kad se svi žale na umor, usporenost, glavobolju, kostobolju, lupanje srca, skokove pritiska...
Prirodni lek luk. – Pored toga što daje jelu divan ukus, crni luk kontroliše šećer, reguliše varenje, eliminiše otrove, jača imunitet, obara pritisak i trigliceride, usporava stvaranje bora, ali ovde ga hvalimo zbog onog što nas trenutno najviše tišti. Pogodili ste: vraća snagu i vitalnost! Zahvaljujući pojedinim enzimima koji aktiviraju metabolizam i stimulišu proizvodnju krvi, luk daje vredan doprinos brzom vraćanju u top-formu. Upravo toj retkoj osobini duguje famu afrodizijak-namirnice, tema o kojoj se medicinska nauka zasad ne izjašnjava.
Gorko, ljuto ili...
Prema kineskoj medicini i filozofiji ajurvede, ne postoji nijedna stvar na svetu koja u određenim uslovima i situacijama nema terapeutsko dejstvo. Pored ostalog, organi se aktiviraju i odgovarajućim ukusima kojih ima šest: ljuto (paprika, biber, đumbir, crni i beli luk, rotkvice...) za pluća, debelo crevo i kožu; gorko (cikorija, maslačak, gorki korenovi...) za srce, tanko crevo i krv; trpko (nar, artičoke, supstance koje sadrže tanine...) za jetru i žučnu kesu; kiselo (limun, jogurt, agrumi, šipak...) za apetit, probavu i čistu krv; slatko (žitarice, pirinač, šećeri, mleko, ulje, meso, urme...) za jačanje, podmazivanje svih „sistema” i zadovoljenje čula; slano (razne vrste soli...) za varenje i formiranje novih ćelija.
U prolećnoj revitalizaciji prednost imaju tri ukusa: ljuto, gorko i trpko. Birajte između ponuđenih namirnica kako bi se u jelovniku našla sva tri.
- Povrće: brokoli, kupus, šargarepa, cikorija, celer, krompir, peršun, artičoka, špargla, paprika, ljuta papričica, spanać, rotkvica, crni luk, salata potočarka, tikvica, repa, blitva.
- Voće: kruške, jabuke, kivi, grejpfrut, papaja.
- Žitarice: raž, proso, kukuruz, ječam, pirinač.
- Mesa: piletina, ćuretina, riba.
- Mahunarke: azuki pasulj, sočivo, tofu.
- Semenke: suncokret, bundeva, orah.
- Zaslađivači: kestenov med.
• Mlečni proizvodi: sojino, kozje i posno kravlje mleko.
- Ulja: maslinovo, suncokretovo.
- Začinsko bilje i arome: sve.
- Pića: sokovi od povrća, infuzije od karanfilića, napici od đumbira.
Bez čega se ne može
Kestenov med daje snagu. – Dobija se iz prolećnog cveta kestena ovaj zdravi med gorkastog ukusa, bogat polenom i mineralima, posebno gvožđem, zbog čega je idealan za malokrvne osobe i one što se baš zlopate s prolećnim umorom. To i jeste razlog što se ovaj med preporučuje u proleće kad se rade teški poslovi, uključujući one na intelektualnom nivou ili u noćnim smenama.
Maslačak, rotkvice, žitarice. – Salata s maslačkom i rotkvicama je zakon u ovo doba godine. Maslačak pojačava lučenje žuči i pomaže jetri i bubrezima u procesu detoksikacije. Deluje i kao diuretik, sprečavajući zadržavanje vode, tipično za prve tople dane. Zahvaljujući rafanolu, rotkvice stimulišu jetru i vitalnu energiju, a ističu se i solidnim procentom vitamina C i kalijuma.
Dobro bi bilo da svakom obroku dodate bar malo integralnih žitarica zbog nerastvorljivih vlakana (celuloze, hemiceluloze i lignina), važnih za normalan prolaz hrane kroz creva.
Hiljadu đumbirovih vrlina. – Aromatični koren čudnog oblika poznat je kao prastaro sredstvo za dezinfekciju. Nova istraživanja otkrila su prisustvo visokih procenata antioksidantnih smola, pektina i sluzi koji, delujući u sinergiji, čiste organe i tkiva od štetnih materija koje ih ometaju u normalnom radu. Pokazalo se da đumbir ublažava zapaljenjske procese u crevima, posebno u zoni debelog creva, i sprečava iritacije sluzokoža koje vremenom mogu uzrokovati degeneraciju ćelija ili čak razvoj tumora. Poznat je i kao razređivač krvi i prirodni saveznik protiv glavobolje.
Svež koren treba narendati u salatu: kad se mesec dana koristi svakodnevno, glava manje boli, a crevne tegobe nestaju. Sa dva kolutića svežeg đumbira, koji se 10 minuta potope u šolju vrele vode, dobija se odličan digestivni napitak.
Pažnja! Koristi se svež, upravo narendan koren: treba znati da je đumbir u prahu siromašan biološki aktivnim principima.
Cimet „pali” životnu vatru! – Tradicionalna medicina preporučuje esencijalno ulje cimeta za obnavljanje svih energija, pokretanje metabolizma i povratak mentalne lucidnosti. Ovaj prirodni lek stimuliše cirkulatorne, disajne i digestivne funkcije. Esencijalno ulje cimeta igra važnu ulogu i kao antiseptik disajnih i crevnih puteva i odličan je tonik za psihofizičke astenije. Stručnjaci tvrde da cimet „potpaljuje”, a zatim i ponovo rasplamsava onu životnu vatru koja zimi u nama samo – tinja!
10 saveta za prolećnu lepotu
1) Obratite pažnju na čistoću lica, redovno nanosite dnevnu i noćnu kremu, uvek i samo na besprekorno čistu kožu.
2) Ako je koža preterano suva, koristite masnu kremu koja će je do leta oporaviti, hidrirati i pripremiti za – sunčanje.
3) Nema potreba da na lice trpate mnogo kreme: dovoljno je malo, pod uslovom da je dobrog kvaliteta.
4) Poželjno bi bilo da vam kozmetičarka na početku sezone stručno očisti lice. Posle toga možete sami jednom nedeljno uraditi piling i staviti masku koja odgovara vašem tipu kože.
5) Odaberite noćnu kremu koja štiti od slobodnih radikala da biste sprečili štetno dejstvo sunčanih zraka.
6) Koristite redovnu zaštitu od sunca: opekotine su moguće i u proleće!
7) Pre tuširanja pilingom uklonite mrtve ćelije, a onda uzmite hidratantno mleko ili kremu i dobro se namažite.
8) Koži lica potreban je lagani piling, najbolje s mikročesticama ulja jojobe i ne više od jednom nedeljno.
9) Obratite pažnju na ishranu i eliminišite pohovane i „prazne” namirnice: ono što je u tanjiru „piše” vam na licu! Računajte na spanać, brokoli, sok od pomorandže i šumsko voće – kad mu dođe vreme. Antioksidanti i flavonoidi poboljšavaju mikrocirkulaciju kože.
10) Ne zaboravite sport i rekreaciju, po mogućnosti na otvorenom. Dosta ste sedeli zatvoreni u teretani ili, još gore, u sobi!
VIVA u novom broju donosi:
- Roditeljstvo: sin ili ćerka, pitanje je sad
- Najbolji trenuci u ženskom zdravlju
- Trajno šminkanje: efektno, a neinvazivno
- Laserom protiv gojaznosti
- Prolećna dijeta
- Aikido: harmonija tela i duha
- Adolescenti u samoizolaciji
- VivaMedicina: nauka, aktuelnosti, pitanja i odgovori, saveti...
.jpg)
