Izvor: Radio 021, 23.Sep.2015, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako prepoznati falsifikovane lekove?
U Srbiji nema preciznih podataka o tome koliko se tačno lekova falsifikuje.
Mada se pretpostavlja da je taj procenat nizak, to nikako ne znači i da je zanemarljiv. Procenjuje se da je čak 10 odsto lekova na svetskom farmaceutskom tržištu lažno, a sve više je mogućnosti za pojavu lažnih i falsifikovanih lekova kod nas. Industrija falsifikovanih lekova godišnje zaradi više od 200 milijardi dolara, što je čini mnogostruko profitabilnijom od trgovine narkoticima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />Posledice uzimanja falsifikovanih lekova su različite, a mogu biti čak i fatalne. Sve zavisi od toga da li takvi lekovi sadrže aktivne supstance (sastojci koji deluju na simptom bolesti) ili neke otrovne materije.
"Ukoliko se u njima ne nalazi dovoljna količina ili uopšte nema aktivne supstance, naravno da lek neće delovati i takvih primera je više. Tako je 2007. godine lek protiv gojaznosti prodavan preko interneta u Americi, a nije sadržao aktivnu supstancu. Medikament za tretman šizofrenije i preparat za smanjenje holesterola, oba takođe bez aktivne supstance, pronađeni su u legalnom lancu snabdevanja u Velikoj Britaniji 2006-2007. godine. S druge strane, ukoliko se u leku nalazi prevelika količina aktivne supstance, postoji velika opasnost od predoziranja i toksičnih efekata. Neretko, falsifikovani lek može da sadrži i otrovne materije. Postoji podatak da je 1992. godine u Bangladešu 233 dece umrlo zbog primene "paracetamol" sirupa pripremljenog sa antifrizom", navodi za "Kurir" dr Janko Samardžić, specijalista kliničke farmakologije na Institutu za farmakologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U Srbiji najviše falsifikata lekova za impotenciju
Prema podacima međunarodnih regulatornih tela u toj oblasti, najveći broj falsifikovanih lekova je iz grupe antibiotika, analgetika, hormona i steroida, a u našem regionu posebno su aktuelni falsifikati preparata koji utiču na potenciju, kao i hormonskih preparata, na šta ukazuje i nedavno potvrđeni falsifikat leka "testosteron depo".
Da je neki lek falsifikovan najpre možete posumnjati na osnovu neodgovarajućeg pakovanja, broja rešenja o registraciji kao i nepostojanja odgovarajućeg uputstva na srpskom jeziku.
Ako pacijent posumnja da konkretan lek ne odgovara osobinama leka koji je ranije koristio ili on ne daje očekivani efekat, to je dovoljan razlog da se posumnja na falsifikat i prijavi Inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja, koja će zatim utvrditi da li je reč o lažnom preparatu ili ne, objašnjava dr Samardžić .
"U Srbiji do sada zvanično nije otkrivena nijedna laboratorija za proizvodnju falsifikovanih lekova, već se njihova pojava na tržištu povezuje, pre svega, s kupovinom preko interneta ili ilegalnim uvozom. Naš Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima izričito zabranjuje kupovinu lekova preko interneta. Prema svetskom proseku, lažno je čak 50 odsto lekova koji se kupuju preko interneta. Takođe, lekove nikako ne treba nabavljati na pijaci, "ispod tezge" i slično, već isključivo u apotekama, koje ne smeju dozvoliti da se na njihovim rafovima nađe lek koji nema odgovarajuće rešenje Agencije za lekove i medicinska sredstva", navodi dr Samardžić.
Kao izvor falsifikovanih lekova najčešće se navode Kina i Indija, ističe Samardžić i napominje da priprema Srbije za članstvo u EU podrazumeva i poštovanje i primenu sve strožih kriterijuma u ovoj oblasti.
Pitajte farmaceuta
Kada vam u apoteci ponude zamenu za lek koga trenutno na tržištu nema, podrazumeva se da je farmaceut upoznat sa svim svojstvima leka koji se nudi kao zamena, a dodatno se uvek možete informisati o sledećem:
1) Da li lek-zamena sadrži identičnu lekovitu supstancu i u istoj pojedinačnoj dozi?
2) Da li je oblik leka identičan (tableta, kapsula, rastvor)?
3) Da li je sastav pomoćnih supstanci približno isti?
4) Da li je takav lek registrovan kod nas i odobren kao odgovarajuća zamena?
Ako su svi odgovori DA, nema bojazni da ste dobili neodgovarajući lek. I ne zaboravite da je oprez uvek poželjan prvih dana primene leka, bilo originala bilo zamene.
Vezivanje za određeni lek
Trenutno nedostaje najprepisivaniji lek protiv depresije "zoloft", koji koristi oko 400.000 građana Srbije. RFZO je obavestio lekare i pacijente da se na Listi lekova nalaze i odgovarajuće zamene ili generički lekovi koji deluju istovetno kao original, što je apsolutno prihvatljivo sa stručnog aspekta. "Ipak, treba razumeti da pacijenti nerado prihvataju zamene. Kolege psihijatri objašnjavaju kako je to zato što se pacijenti vezuju za određeni lek, smatrajući da im jedino on pomaže, pa ga stoga nerado menjaju iako se radi o identičnim lekovima", objašnjava Samardžić.
Postoji nepisano pravilo kod isteka roka leka: i do nekoliko meseci nakon isteka roka trajanja, lek ne bi trebalo da izgubi ni na sadržaju ni na kvalitetu. To uglavnom važi za lekove u čvrstom obliku (na primer, tablete i kapsule), koji su pakovani pojedinačno i pravilno čuvani, ali pritom treba voditi računa o tome da li je došlo do neke promene, na primer, boje. Kada su u pitanju veća pakovanja ili ampule, potrebno je striktno voditi računa o roku naznačenom na pakovanju.
.jpg)
