Izvor: B92, 22.Jan.2012, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je biti izabrani lekar?
Kako izgleda kada lekar brine o zdravlju 4.000 i više ljudi? To najbolje znaju izabrani lekari iz unutrašnjosti Srbije koji prema zvaničnim podacima imaju i više od 4.000 pacijenata.
U pripremi je instrukcija za zdravstvene ustanove koja se odnosi na sprovođenje postupka izbora izabranog lekara i broja pacijenata po jednom izabranom lekaru u okviru kojih će biti i ograničenja u broju pacijenata, kako se ne bi umanjio kvalitet zdravstvene zaštite, navode u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zdravlja ne precizirajući koliki će broj pacijenata biti predviđen po jednom izabranom lekaru.
Doktorka Eržebet Celuška-Frindik, ginekolog Doma zdravlja „Veljko Vlahović” u Vrbasu, kod koje je karton otvorilo 5.537 žena, u jednom danu uspela je da pregleda 139 pacijentkinja.
"Žene su u medijima čule da treba da imaju izabranog ginekologa, pa su se mnoge odlučile za mene. Trudim se da im uvek izađem u susret, a ako postoje neke nejasnoće mogu i telefonom da pozovu da dobiju savet", objasnila je dr Celuška-Frindik.
Dr Siniša Kurucin, iz Doma zdravlja „Žabalj”, koji brine o ginekološkom zdravlju 4.795 žena iz ove opštine, naglašava da je naporno raditi sa velikim brojem pacijentkinja i da je svestan činjenice da u ovom poslu nemate prava na grešku.
"Treba uskladiti broj pacijenata i kvalitet rada, što košta puno živaca i energije. Nekad imam dnevno i po 45 pacijentkinja. Najveći problem je administracija, koja dosta opterećuje", priča dr Kurucin.
U zemljama Evropske unije broj pacijenata po lekaru kreće se od 1.200 do 3.000, zavisno od obima posla lekara, ali prosek je do 2.000 pacijenata, kaže Aleksandar Radosavljević. „Našim podzakonskim aktima predviđeno je da je uslov zapošljavanja jednog izabranog lekara opšte medicine 1.600 građana. U Lekarskoj komori smo predlagali da taj broj spustimo na 1.200 korisnika kako bismo postigli ravnomerniju distribuciju korisnika prema izabranom lekaru”, objašnjava naš sagovornik. Veliki problem zdravstvenog sistema u Srbiji je preobimna administracija. Prosek od 2.000 pacijenata, po rečima Radosavljevića moći ćemo i mi da dostignemo kada uvedemo elektronske zdravstvene knjižice, smanjimo administraciju i kada se povežu zdravstvene ustanove na svim nivoima.
Dr Violeta Tešanović, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Zvezdara” sa 31-godišnjim stažom kaže da je norma za pregledanje broja pacijenata 35, a u ordinaciji nekad ima i po 60 ljudi dnevno.
"Kada su pacijenti zadovoljni lečenjem, uglavnom preporuče i svojim rođacima i prijateljima da se ovde leče. Posao je težak, priliv pacijenata je ogroman. Najdraže mi je kada neko od mojih pacijenata dobije prinovu i kada shvatim da sam lečila i baku i mamu i celu porodicu", objasnila je dr Tešanović.
Dr Miroslava Janetović, ginekolog Doma zdravlja „Kuršumlija”, iako ima dva veštačka kuka, radi punom parom, pa je tako baš kod nje 4.890 dama odlučilo da otvori zdravstveni karton. Smatra da joj u dvadesetpetogodišnjem radu najviše znači otvoreni pristup prema pacijentkinjama i velika tolerancija.
"Uključili smo se u akciju Ministarstva zdravlja za preventivne preglede i nije mi bilo teško da idem pacijentkinjama 'na noge'. Obišli smo Prolom Banju, Lukovsku Banju, Raču, gde smo pregledali i žiteljke tih mesta, ali i one koji su to želele, a ne žive tu. Nikome ništa nismo naplatili, a stekli smo poverenje brojnih žena, koje su kod nas otvorile kartone. Sada imam kolegu sa kojim delim posao, pa je mnogo lakše", rekla je dr Janetović.
Požrtvovanost ovih lekara je nesumnjiva. Ali, nameće se pitanje da li lekar zaista može da vodi brigu o zdravlju četiri ili pet hiljada pacijenata?
"Pet hiljada pacijenata nema nijedan izabrani ni porodični lekar ni u jednoj zemlji u Evropi. Sa tolikim brojem korisnika lekar nema mogućnost da razvije preventivu niti može da brine o svim pacijentima. Kod nas se dnevno obavi i više od 40 pregleda, što je previše za izabranog lekara", kaže Aleksandar Radosavljević, predsednik Regionalne lekarske komore za jugoistočnu Srbiju i član Republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja za primarnu zdravstvenu zaštitu ispred Lekarske komore Srbije.
Prema zakonskim propisima, objašnjava Radosavljević, svi građani imaju pravo da biraju lekara na teritoriji filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na kojoj žive.
To praktično znači da stanovnici Aleksinca, Svrljiga ili drugih mesta mogu da izaberu lekara koji radi tridesetak i više kilometara od njih, odnosno u Nišu.
"Odavno smo sugerisali da je to pravo trebalo ograničiti na manje zone kako bi se uspostavila ravnomerna distribucija korisnika prema lekarima. I u zemljama koje decenijama neguju kategoriju porodičnog lekara postoji neka vrsta teritorijalnog ograničenja. Takođe, moguće je ograničiti i broj korisnika po jednom lekaru", objašnjava Radosavljević.
Foto: Kurhan / sxc.hu
