Izvor: B92, 08.Jun.2011, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada su zdravstvene analize štetne?

Mnoge rutinske pretrage izlažu pacijente riziku, naprimer od lažno pozitivnih rezultata. U takvom slučaju, pacijent se izlaže nepotrebnim invazivnim pretragama, suvišnom lečenju i mogućnosti pogrešne dijagnoze.

Lečenje bolova u grlu antibioticima, učestalo slanje pacijenata na denzitometriju, EKG, rentgen karlice, te kontrola astme inhalacijom kortikosteroida, postupci su koji su osvojili titulu pet najnepotrebnijih tretmana u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema mišljenju grupe američkih naučnika okupljenih u Savezu fizijatara Amerike, reč je o postupcima koji se vrlo često primenjuju bez pravog medicinskog opravdanja, koštaju zdravstveni sistem, a pacijentima mogu doneti više štete nego koristi.

Često se pišu i uputnice za denzitometriju, iako je – upozoravaju američki stručnjaci – ova pretraga nepotrebna kod žena mlađih od 65 godina i muškaraca mlađih od 70 godina bez posebnih faktora rizika.

Jednako je suvišno slati pacijente niskog rizika na godišnje EKG-kontrole i druge vrste kardioloških pretraga. Autori studije upozoravaju kako "manje može biti više", jer mnoge rutinske pretrage izlažu pacijente riziku, naprimer od lažno pozitivnih rezultata.

U takvom slučaju, pacijent se izlaže nepotrebnim invazivnim pretragama, suvišnom lečenju i mogućnosti pogrešne dijagnoze.

Među "krivcima" za proizvođenje nepotrebnih postupaka na visokom mestu su i pedijatri, kojima se pripisuje preterana preporuka inhaliranja kortikosteroida za "dobru kontrolu" astme.

Pedijatri bi trebalo, kažu autori studije, da se suzdrže od propisivanja antibiotika za upalu grla ako pacijent nije pozitivan na streptokok.

Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti složili su se sa svim preporukama, osim s onom koja se odnosi na rutinske kontrole krvne slike kod zdravih odraslih osoba.

Ova preporuka je na njihov zahtev zamenjena novom, po kojoj ne bi trebalo propisivati antibiotsku terapiju za blagi ili umereni sinusitis ako simptomi ne traju duže od sedam dana.

"Situacija je i kod nas slična. Među pacijentima postoji fama da snimanje pomaže, i radije idu na rentgen nego da uzmu lek", kaže Ranko Stevanović iz Odela za primarnu zdravstvenu zaštitu pri Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo (HZJZ).

I za bolove u grlu se, kaže, pije puno više antibiotika nego što bi trebalo, a jedan je od razloga što za mnoge bolesti i stanja nemamo čvrsto zacrtane smernice lečenja, ili ih se lekari jednostavno – ne pridržavaju.

"Nisu uvek ni doktori krivi, i oni su pod pritiskom pacijenata koji će, ako im ne udovolje, otići drugom lekaru", kaže Stevanović.

Situacija bi, kaže on, bila bitno drugačija kad bi porodični doktori i pedijatri imali jasne smernice postupanja i kad bi ih se svi jednako pridržavali. Pacijenti ne bi ucenjivali lekare kad bi znali da kod drugog neće dobiti ništa više ili bolje, ističe Stevanović i zaključuje da bi se uz takav sistem moglo jasno utvrditi na šta se, i na koga, nepotrebno troši zdravstveni novac.

Prema evropskim statistikama, čak 75 odsto antibiotika se popije nepotrebno, za lečenje infekcija koje nisu uzrokovane bakterijama.

Samo u Hrvatskoj dnevno antibiotike uzima oko 100.000 ljudi.

Foto: tkobosz/sxc.hu

Nastavak na B92...