Izvor: B92, 12.Avg.2014, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se tuga krije iza osmeha
Smrt popularnog glumca Robina Vilijamsa, za koju se sumnja da je bila samoubistvo, podseća nas na to koliko je depresija teška bolest.
Prema njegovom publicisti, Vilijams se borio s ozbiljnom depresijom, a bio je i na lečenju od alkoholizma i zavisnosti od narkotika.
"Stojite na ivici provalije i gledate dole, a javlja vam se i tihi glas 'Skoči'", rekao je Vilijams u jednom intervjuu iz 2006. u kom je opisivao svoju borbu sa zavisnostima.
"Isti glas vam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže: 'Samo jednu'.... Ideja da neko ko ne podnosi (alkohol) treba da uzme 'samo jednu', deluje kao nemoguća", rekao je on priznavši da su ga strah i anksioznost terali da utehu pronalazi u čaši.
"Depresija i suicidalnost potpuno izvrnu stvarnost. Nije bitno ako neko ima ženu ili je voljen", objašnjava Džuli Serel, psiholog i načelnica Američkog društva za proučavanje suicidologije. "Njih guta depresija i osećanje da nisu vredni svega lepog što imaju u životu."
Zaista, jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi sa suicidalnim mislima ne traže pomoć je taj što misle da apsolutno ništa ne može poboljšati postojeće stanje stvari.
Iako verovatno nikad nećemo saznati šta se događalo u glavi Robina Vilijamsa, ono što je govorio javno je ono što većina onih koji pate od depresije i bolesti zavisnosti misle u sebi.
To je naročito važno u svetlu novih dokaza koji ukazuju na to da samoubistva poznatih ličnosti mogu podstaći mlade ljude sa sličnim problemima da sebi oduzmu život.
Svake godine širom sveta 34.000 ljudi sebi oduzme život, što je dvostruko više nego što bude ubijeno. To znači da se po jedna osoba ubije na svakih 15 minuta.
Do 2030. depresija će postati učestalija od kancera, moždanog udara, rata i nesrećnih slučajeva kao vodeći uzročnik nesposobnosti i smrti, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija.
Iako je među onima koji počine samoubistvo najviše starijih ljudi, bilo ko može biti suicidalan. Muškarci uopšte češće pribegavaju takvom činu, iako žene češće pokušavaju da sebi oduzmu život.
Oko polovine svih slučajeva samoubistva su oni koje su počinili muškarci starosti između 25 i 65 godina.
Faktori rizika uključuju situacije nad kojima pojedinac nema kontrolu poput starenja, bolesti zavisnosti, emocionalnih trauma, nezaposlenosti i finansijskih problema.
Oko 90 odsto onih koji sebi oduzmu život bori se s prikrivenim mentalnim poremećajem.
Prema poslednjim procenama, 13 odsto ljudi će iskusiti depresiju u jednom periodu života, a oko 15 odsto onih s kliničkom depresijom svoj život će okončati samoubistvom.
Bolesti zavisnosti, u kombinaciji s postojećim mentalnim poremećajem poput depresije ili bipolarnog poremećaja, mogu biti smrtonosni.
Često osobe koje pate od mentalnih problema traže alkohol ili narkotike, kako bi olakšali simptome, ali ih to samo dovodi do slabijeg rasuđivanja i impulsivnijeg ponašanja.
Vilijams je govorio o uzimanju droga i suicidalnim mislima tokom intervjua 2010. Opisivao je mračan period života u kom je sam pio u hotelskoj sobi i nakratko razmišljao o samoubistvu.
Teško je odrediti kada depresivna voljena osoba počne da ima suicidalne namere.
Američka mreža SAVE koja se bavi prevencijom samoubistva, predlaže bliskim osobama onih koji pokazuju sklonost suicidu da postave sledeća pitanja:
Foto: EmsiProduction / Flickr.com
Ako znate nekoga ko je pretio samoubistvom, ili pokazuje takve tendencije, važno je da potražite hitnu pomoć.
Uvek postoji način da se pruži podrška voljenoj osobi, iako je ključno imati u vidu to da bliske osobe nisu krivci za nečiju depresiju.
Kada razgovarate s nekim ko je depresivan, najbolje bi bilo da ne govorite ništa što bi moglo da ih natera da pomisle da su slabići ili osobe bez karaktera, smatra dr Adam Kaplin, profesor s odeljenja psihijatrije i neurologije Univerziteta Džon Hopkins.
"Najgori deo depresije je taj što sužava vidno polje u vrlo uzak prostor, zbog čega osoba ne vidi sve opcije koje su pred njom. Najbolje što možete da uradite jeste da im dajete nadu da će stvari biti bolje."
