Izvor: S media, 27.Apr.2010, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se trpeza zazeleni
U ljudskoj ishrani specijalno mesto zauzima povrće kod kojeg lišće predstavlja jestivi deo, jer je nezamenljiv izvor minerala, vitamina i vlakana
„Jedite hranu. Ne previše. Uglavnom biljke." Mnogi bi se odmah složili s ove tri glavne smernice nutricioniste Majkla Polana. Na primer, vegetarijanci, stanovnici mediteranskog podneblja, Indijci. Biljke su širok pojam, a one jestive, koje čovek uzgaja ili bere, mogu da se podele prema raznim kriterijumima. Kod nekih vrsta povrća >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koristimo plodove, kod nekih korenje, kod nekih cvetove. Pa ipak, u ljudskoj ishrani specijalno mesto zauzima povrće kod kojeg lišće predstavlja jestivi deo.
Stručnjaci tvrde, a mi iz iskustva znamo, da je lisnato povrće neophodno za dobro varenje i da je nezamenljiv izvor minerala, vitamina i vlakana. A proleće, kada priroda buja, pravo je vreme da se podsetimo na različite vrste „zeleniša".
Blitva
Često lisnato povrće na našim trpezama, a najčešće se jede kuvana s krompirom, začinjena maslinovim uljem i belim lukom. Veoma ukusna i kada se od nje prave sarmice.
Kelj
Vrlo izdržljiva biljka koja se uzgaja tokom cele godine, ali se uglavnom koristi zimi, kada je izbor povrća ograničen. Kuva se kao dodatak mesu, suvom mesu ili mahunarkama. Za razliku od kupusa, ima neravne i tamnije listove.
Endivija
Vrsta salate pomalo gorkog ukusa. Ima ih više vrsta, poput belgijske, kovrdžave i cikorije. Koristi se sirova, a ona starija i gorča kuva se u supama ili se služi s jajima i mladim lukom. Otvara apetit.
Spanać
Jede se kuvan ili sirov kao salata na svim kontinentima i pronalazi recepte u svim kuhinjama. Bogat je mineralima, iako sadrži i određene količine oksalne kiseline, pa deca i osobe koje pate od kamena u bubregu ili reume ne bi trebalo često da ga jedu. Najbolje je da se priprema s mlekom, pavlakom ili sirom, koji delimično neutrališu delovanje nitrata. Ako se kuva, treba odmah da se pojede, a ne da se podgreva. Priča o Popaju koji uz pomoć spanaća postaje nepobediv ipak je samo zabluda, jer, na primer, radič i matovilac imaju više gvožđa od spanaća.
Prokelj
Izgleda poput kupusa u minijaturi. Reč je o izdancima koji rastu na stabljici veličine oko pola metra koja na vrhu ima glavu kupusa. Prezimljuje na vrlo niskim temperaturama, čak do - 10. Jede se na mnogo različitih načina - kuvan, pržen, pečen, pohovan.
Kupus
Vrlo stara biljka koja je prehranila Evropu kad još nije bilo krompira, graška i kukuruza. Može da se jede sirov kao salata, kuvan, a na području srednje Evrope i ukiseljen. Vrlo je izdržljiv.
Možda se zbog njegove prostorne i vremenske sveprisutnosti ustalila izmišljotina da se „deca nalaze u kupusu".
Salata
Najpoznatije i najkorišćenije lisnato povrće. Pod opštijim nazivom „zelena salata" postoje četiri glavne vrste: rimska, glavata maslenka, glavata kristalka i ona slobodnih listova.
Jede se sirova tokom cele godine, mada neke vrste mogu i da se kuvaju. Bogata je vlaknima koja poboljšavaju varenje. Navodno, rimska salata poseduje neka svojstva jednaka opijumu, pa se smatra da ima umirujuće dejstvo.
U Južnoj Americi bebe koje imaju nemiran san i često se bude, kupaju se u kadi s nekoliko listova salate.
Matovilac
Postoji samonikli i matovilac koji se gaji. Ova biljka je specifičnog, blagog ukusa, a jede se sirova kao salata. Bogat je vitaminima A i C, pa se savetuje da ga konzumiraju osobe koje pate od anemije, kao i oni koji imaju probleme sa arterosklerozom. Sezona matovilca počinje uglavnom oko Vaskrsa.
Rukola
Nekada je postojala samo ona divlja, a danas se uglavnom uzgaja. Pikantnog je ukusa, sličnog senfu. Jede se sirova, a poslednjih godina doživljava pravi bum.
Izvor: Press
