Izvor: B92, 08.Apr.2013, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Iz)lečenje bez bola i anestezije
Svakodnevna primena lasera u stomatologiji postaje imperativ savremene stomatološke prakse. Uupotrebom lasera u stomatološkoj ordinaciji stomatolog unapređuje na prvom mestu uslugu svojim pacijentima.
Stomatolog dr Rada Delić, specijalista usta i zuba, jedna od prvih u zemlji primenjuje lasere u stomatologiji
- Laser povećava aktivnost svih ćelija koje učestvuju u procesu ozdravljenja tkiva, te je prisutna povećana aktivnost ultrastrukturalnih ćelijskih elemenata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i organela, kao i povećana sintetička aktivnost enzima. Stoga su tretmani velikog broja različitih patoloških stanja u oralnim mekim tkivima kao što su: herpesne lezije, afte, postoperativni edem, brže zarastanje rana, terapija parodontalnih oboljenja, gingivita i drugo, dokazali bolje i brže rezultate u poređenju sa konvencionalnim postupcima lečenja. Rečju – kad su u pitanju procedure na mekom tkivu laserski sistemi su idealno rešenje kada se zahteva incizija, ekscizija, drenaža absesa, i koagulacija mekog tkiva u oralnoj i maksilofacijalnoj hirurgiji, redukcija gingivalne hipertrofije, endodonske i mnoge druge procedure. Njihove mogućnosti su naročito impresivne u otklanjanju karioznih lezija sa zuba, običnim jezikom rečeno plombiranje bez anestezije i bez bola – kaže dr Radojka Delić koja u svojoj novosadskoj ordinaciji ima i primenjuje i nisko i visokoenergetski laserski aparat
Od davnina je poznata činjenica da bez svetla nema života. Svetlost ima vrlo važnu ulogu u našem okruženju omogućavajući niz hemijskih procesa, poput fotosinteze, koji su temelj našeg postojanja. I u toj jednostavnoj činjenici da bez svetla nema života je objašnjenje zašto su svetlosni izvori u današnje vreme zastupljeni u mnogobrojnim lečenjima i estetskim aplikacijama.
Patologija oboljenja usta i zuba naših prostora je još uvek na ne zavidnom nivou i zato je imperativ zvanja doktora – stomatologije permanentno usavršavanje i praćenje svetskih, savremenih trendova u toj oblasti, a sve u cilju da se pacijentima mogu omogućiti i pružiti komforniji vidovi zdravstvene zaštite i lečenja. Poznato nam je da su intervencije u stomatološkim ordinacijama vrlo stresne za većinu pacijenata, da su od njih kolena klecala i carevima. Stoga su se stomatolozi od uvek trudili da njihove intervencije budu što prijatnije i zbog toga treba koristiti savremene aparature i medikamente koji će to omogućiti.
Primena lasera svakako, spada u kategoriju najsavremenijih dostignuća u stomatologiji. Vodeći stomatolozi u svetu smatraju da su najveća dostignuća u stomatologiji bili pojava i primena kompozitnih materijala (za zubne ispune ili kako se to popularno kaže, za plombe), zatim implantati (ugrađuju se u vilice zbog nedostatka nekih zuba u pacijenata), i danas primena lasera.
Ni vizija, ni iluzija – realnost!
Na nedavno održanom Kongresu stomatologije doktorka Radojka Delić je prezentirala praktičnu primenu Fotoninog Fidels Plus III lasera. Prvo nam objašnjava naučne činjenice o laserima i njihovim terapijskim mogućnostima u stomatologiji:
- Laser je akronim za Light Amphification by Stimulated Emission od Rediation, što u prevodu znači pojačanje svetla stimulisanom emisijom zračenja. Dakle, neverice su bezpotrebne. U konceptu stimulisane emisije stoje naučne činjenice koje su se proteklih godina razvile u tom području.
Erbijum: YAG laser talasne dužine od 2940 µm ima najbolju absorpciju u vodi i to ga čini najboljim laserom za primenu na tvrdom tkivu zuba, ali i za mogobrojne primene na mekom tkivu usne duplje. Jedinstvena Fotonina tehnologija promenjivog prenatgnalnog pulsa (VSP) integrisana u laserske sisteme dozvoljava potpunu kontrolu merenja i dužine laserskog pulsa. Ovo osigurava preciznost tretmana, udobnost pacijenta, sigurnost i jednostavnost u upotrebi pri svim frekvencijama. Od momenta kada je Svetska federacija stomatologa dala dozvolu za primenu ovih lasera, oni su znatno pomerili granice u terapijskim mogućnostima oboljenja zuba i mekih tkiva usne šupljine.
U vezi sa procedurama na mekom tkivu ovi laserski sistemi su idealno rešenje kada se zahteva incizija, ekscizija i koagulacija mekog tkiva u oralnoj i maksilofacijalnoj hirurgiji, redukcija gingivalne hipertropije, biopsija, drenaža abcesa, endodonske i mnoge druge procedure.
Njihove mogućnosti su naročito impresivne u otklanjanju karioznih lezija sa zuba, običnim jezikom rečeno plombiranje bez anestezije i bez bola. Takođe su im značajne prednosti u odnosu na standardne metode hiruškog lečenja koje se ogledaju u skraćenju vremena operacije, izraženom hemostatičkom efektu, mogućnosti sigurnog rada u jako inficiranom tkivu, brzo zarastanje rana i drugo.
Svakodnevna primena lasera u stomatologiji postaje imperativ savremene stomatološke prakse. Uupotrebom lasera u stomatološkoj ordinaciji stomatolog unapređuje na prvom mestu uslugu svojim pacijentima. Benefite ove terapije lično osećam već 10 godina a posebno sada primenom Er :YAG lasera.
Dejstva i efekti
Doktorka Delić nam objašnjava da je u osnovi delovanja laserske svetlosti fotobiološka interakcija sa živim tkivom. Svaki tip lasera emituje zrake određene talasne dužine, koji se šire i ispoljavaju dejstva kroz različita tkiva u zavisnosti od apsorpcije, transmisije i refleksije.
- Niskoenergetski ili meki laseri (soft laseri) čije je prvenstveno dejstvo biostimulacija ćelijske aktivnosti. Predstavnici niskoenergetskih lasera su gasni He, Ne (helijum,neon) i poluprovodnički GaAs (galijum, arsen) ili GaAlAs (galijum aluminijum arsen) sa talasnom dužinom u rasponu od 632,8nm do 904 nm. Oni se uglavnom koriste za obezbeđivanje tkivne regeneracije, uklanjanje bola, redukciju zapaljenja i edema, odnosno poboljšavaju ozdravljenje što podrazumeva termin biostimulacija. Laser povećava aktivnost svih ćelija koje učestvuju u procesu ozdravljenja tkiva, te je prisutna povećana aktivnost ultrastrukturalnih ćelijskih elemenata i organela, kao i povećana sintetička aktivnost enzima. Dakle, tretmani velikog broja različitih patoloških stanja u oralnim mekim tkivima kao što su : herpesne lezije, afte, postoperativni edem, brže zarastanje rana, terapija parodontalnih oboljenja, gingivita i drugo, dokazali su bolje i brže rezultate u poređenju sa konvencionalnim postupcima lečenja.
Neprijatan zadah iz usta
- Uzročnici neprijatnog zadaha su naslage bakterija na jeziku, zapaljenje desni, kamenac, pokvareni zubi, ali i patološki procesi u ustima, nosu, sinusima, digestivnom sistemu, zatim bolesti bronhija, dijabetes i uzimanje nekih lekova, problemi sa varenjem... Pušenje i alkohol takođe mogu biti razlog halitoze jer uništavaju gleđ zuba, čineći je podložnijom infekcijama i truljenju. Sve što smanjuje količinu pljuvačke, stimuliše rast anaerobnih bakterija. I preduga upotreba antibiotika može poremetiti ravnotežu mikroflore i izazvati neprijatan zadah.
Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta, koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke koja je neophodna da "opere" usta i odstrani materije koje mogu prouzrokovati neprijatan zadah. Ukoliko se ne održava dobra oralna higijena, delići hrane ostaju na zubima, desnima i jeziku, te se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem mogu prouzrokovati veoma neprijatan zadah. Jedan od alarmantnih znakova upale desni /Gingivitis/ je konstantan neprijatan zadah ili neprijatan ukus u ustima i ta oboljenja su u prvom redu uzrokovana plakom, lepljivom bezbojnom materijom prepunom bakterija koja se konstantno stvara na zubima.
Neprijatan zadah javlja se i nakon vađenja zuba ili drugih oralno hiruških intervencija, zbog raspadanja krvnog koaguluma. Vrlo neprijatan zadah postoji kod osoba sa ulceracijama u ustima (afte, herpeticni stomatit i druge virusne infekcije usta) ili nekrozom u ustima (AIDS, leukoze). Kariozni i polomljeni zubi, zaostali korenovi i parodontalni džepovi odlično su mesto za zadržavanje hrane, koja se vremenom raspada što stvara vrlo neugodan miris.
Neodržavanjem adekvatne oralne higijene, ostaci ‘’hrane’’ zaostaju u ustima i predstavljaju dobru hranu za bakterije, koje ih razgrađujući oslobađaju materije neprijatnog mirisa kao što je vodonik-sulfid, dimetilsulfid, indol, skatol... Na ovaj način formira se bakterijski plak - bezbojni "film" na površinama zuba, desnima i protetskim nadoknadama. Ako se on ne odstrani, dovodi do oboljenja zuba, upale desni (gingivitis) i pojave parodontopatije koji još više produbljuju problem oralnog zadaha. Novija istraživanja potvrđuju da su mikroorganizmi koji žive u parodontalnim džepovima u velikoj meri odgovorni za neprijatan zadah osoba koje boluju od parodontopatije – objašnjava dr Delić.
.
.jpg)
