Izvor: B92, 22.Dec.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija bola
Pokazano je da jedan od gena odgovoran za bol ima dugu evolucionu istoriju, tačnije, postoji kao gen bola kod muva, miševa i nas ljudi. Posebno kod miševa, taj novopronađeni gen je kod ljudi povezan sa stanjem koje zovemo sinestezija – stanje u kome jedan osećaj stimuliše pojavu drugog.
„Pronašli smo dosta novih gena i puteva za koje nismo smatrali da se povezuju sa bolom", rekao je Džozef Penindžer ispred Instituta za molekularnu biotehnologiju Austrijske akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nauka.
Da je ovo dalo na značaju bolu kao zaštitnom mehanizmu jer su se javili dokazi da postoje činioci bola koji su preživeli evoluciju potvrdio je i Klifor Vulf iz Harvardske medicinske škole.
Još detaljnija istraživanja su pokazala još jednu zanimljivu činjenicu, ti geni reaguju u glavi a ne sa perifernim nervima nalik drugim poznatim genima.
Uz novorazrađenu prvu mogućnost da se posmatraju genomi, geni muva su bili umireni delovima ribonukleinske kiseline metodom koja je poznata pod nazivom RNK (ribonukleinska) interferencija. Muve su izložili prekomernoj toploti, situaciji u kojoj bi muva umrla ako se ne bi pomerila od izvora.
„Tražili smo kompletnu sliku gena", rekao je Penindžer. „Skoro pa smo u tome i uspeli." Ovim eksperimentom su otkrili stotine gena koji reaguju na osećaj bola izazvan toplotom.
Zatim su se okrenuli genu pod nazivom a2d3 ili „straightjacket". Ovaj gen nije imao nikakvu povezanost sa bolom ali je reagovao sa drugim genima na koje deluju analgetici.
Slično ponašanju muva, i miševima je bilo potrebno više vremena da pobegnu sa vrele podloge. Kod ljudi su pronađene mnoge varijante ovog gena (a2d3) sa smanjenom osetljivošću na vrelinu i hroničan bol u predelu donjih leđa.
Bili su zbunjeni otkrićem da su kod miševa otkrili da je gen aktivan u mozgu a ne na nervnim završecima koji se nalaze blizu mesta koje je direktno izloženo toploti.
Uz pomoć magnetne rezonance su kod uspavanih miševa (mutanata) otkrili da signali idu u talamus, kao što su i pretpostavili, međutim, nije poslat dalje na mesta koja su očekevali, već se dalje širi prema centrima u mozgu koji reaguju na miris, vid i sluh. „Nismo baš mogli da pitamo miševe, ali izgleda da oni čuju, vide i mogu da namirišu bol", rekao je Penindžer. To je dokaz da su kod muva naišli na gen koji kod miševa vodi u sinesteziju, a to nisu očekivali.
Miševi mutanti su prvi model sinestezije koju oseća 4% ljudske populacije. „Bio je tu poznati kompozitor koji je govorio da može da vidi svaku notu jer je svaka druge boje. Bilo je teško to proučiti jer nismo imali slične slučajeve, nismo imali model a ni gen."
Sad im je ostalo da istraže još stotine gena koje su primetili, a na tome mogu da budu zahvalni muvama i njihovoj složenoj genetici.
„Naučili smo nešto sasvim novo i sada imamo model kompleksnog ponašanja pri bolu organizama kao što su muve, ali možemo i da ih prebacimo i povežemo sa miševima i ljudima", potvrdio je Penindžer.
Ovo otkriće će ubuduće koristiti da spoznaju ciljeve za nove analgetike a ne samo da razumeju bol. Današnji lekovi ili su neefikasni ili ostavljaju brojna neželjena dejstva, a kompanije koje se njima bave trenutno imaju dvadesetak istraživanja dok će ovo otkriće dati još stotine.
