Izvor: B92, 01.Sep.2013, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Insekti kriju tajnu otpornosti na lekove?
Mikrobi u crevima štapićastih insekata možda mogu da pomognu naučnicima da razreše zagonetku o otpornosti na antibiotike, poakzuju rezultati jednog istraživanja.
Veliki zeleni štapićasti insekt koji se uglavnom hrani lišćem eukaliptusa je proučavan u jednom naučnom centru u Noriču u Engleskoj i u laboratorisjkim uslovima je pokazao otpornost na toksine i infekcije kojima ranije nije nikada bio izložen.
Ovi rezultati bi naučnicima trebalo da ukazuju na opšti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mehanizam rezistencije i lakšeg razumevanja procesa koji bi trebalo da rezultiraju otkrivanjem novih, efikasnijih antibiotika.
Ovo je naročito bitno zbog toga što se svake godine povećava broj antibiotika na koje mikrobi razvijaju otpornost, pa samim tim lekovi gube svoj terapeutski efekat.
Profesor Toni Maksvel koji je bio uključen u itsraživanje je sopštio da su otkrili mikrobe u crevima štapićastih insektata koji su otporni na toksine i infekcije koijma nikad do tada nisu bili izloženi.
"Ovo bi trebalo da nam koristi u pronalaženju novih antibiotika jer ukoliko u dogledno vreme ne pronađemo neke efikasnije lekove, možemo doći u situaciju da medicinski tretmani koji se uobičajeno koriste za lečenje ozbiljnih bolesti mogu postati potpuno neefikasni, zbog toga što se otpornost na lekove razvija izuzetno brzo. Tako ćemo doći u ozbiljne probleme da nećemo moći da efikasno lečimo ozbiljne bolesti, poput raka", rekao je on.
Osim ovih otkrića naučnici već izvesno vreme tragaju i za novim antibioticima u moru i u tlu, a uskoro bi trebalo da počne i kliničko testiranje jednog od njih koji je izlolovan upravo iz tla.
Otprilike oko polovina antibiotika vodi poreklo iz tla, a naučnici i dalje nastavljaju da ih pažljivo proučavaju. Poslednje ohrabrujuće otkriće stiglo ipak je na osnovu proučavanja jedne vrste mrava iz tropskih šuma koji proizvode sebi supstancu koja je otporna na mikrobe. U pitanju je jedna vrsta gljivica koja vrlo efikasna u zaštiti lišća od raznih mikroba, koju mravi proizvode žvakanjem.
Ove antimiokrobne sposobnosti gljivica su vrlo slične karakteristikama koje poseduju lekovi u modernoj medicini, pa stručnjaci smatraju da bi mogle da budu od velike važnosti prilikom otkrivanja novih vrsta antibiotika.
Poslednjih godina vrlo veliki napor i novčana sredstva su usmerena upravo u pronalaženje novih vrsta antibiotika jer se njihov "terapeutski život" svake godine smanjuje sve većom brzinom. Tako se zbog ubrzanog razvoja otpornosti mikroba i virusa na postojeće lekove, dešava da već nakon nekoliko godina iz upotrebe izlaze lekovi koji više nemaju nikakvog efekta na poboljšanje zdravstvenog stanja obolelih.
Foto: freedigitalphotos.net/Grant Cochrane
.jpg)
