Izvor: B92, 16.Jun.2015, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infekcije se brzo šire, a sve teže se leče
U bolnicama je neophodna bolja higijena da bi se smanjio broj zaraza izazvanih klostridijom. Oboljenje nije novo, ali se problem uvećava jer je bakterija izmenila osobine i građu
Broj obolelih od teškog, pseudomembranoznog kolitisa, najčešće bolničke infekcije u svetu, u stalnom je porastu. Ova zaraza, koju uzrokuje bakterija klostridijum dificile, najčešće pogađa starije pacijente sa oslabljenim imunitetom i hroničnim bolestima. I to uglavnom posle operacije i terapije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << antibioticima, obolele od malignih bolesti, ili one koji su pretrpeli moždani ili srčani udar.
Samo prošle godine u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije lečeno je 457 pacijenata sa pseudomembranoznim kolitisom, a smrtnost je bila 14,7 odsto.
- Ako se trend širenja infekcije bude nastavio, naša klinika neće imati kapacitet da primi sve zaražene pacijente - upozorava profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog i klinički farmakolog, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS. - Iako ovo oboljenje nije novo, problem se uvećava jer je bakterija u poslednjoj deceniji izmenila osobine i građu i postala otporna na uobičajene antibiotike. Zbog toga se sve teže leči.
Bolest nastaje zbog neracionalne primene antibiotika i lako se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom, pa moraju da se preduzimaju izuzetno stroge higijenske mere u radu sa ovim pacijentima. Nekontrolisanom i neracionalnom primenom antibiotika uništavaju se bakterije normalno prisutne u našim crevima, što omogućava nekontrolisan rast klostridija i posebno kod imunodeficitnih, starih, hronično teško bolesnih pacijenata može dovesti do oštećenja debelog creva. Tada se u najtežim slučajevima uz pojavu proliva javljaju i oštećenja zida creva.
- Čim se posumnja na ovu bolest, neophodno je pacijenta izolovati. Zdravstveni radnici u svim bolnicama u Srbiji upoznati su sa ovom problematikom i preduzimaju sve odgovarajuće mere, ali se i pored toga, bolest širi. Izgleda da će i u našoj sredini, kao i u svetu, ova bakterija postati otporna na antibiotike koji se trenutno koriste za njeno lečenje - objašnjava profesor Pelemiš.
Zato, kaže on, treba oprezno započeti terapiju u dogovoru sa infektolozima kako bi se usporio razvoj otpornosti bakterije na antibiotike. Rigoroznije higijenske mere nisu neophodne samo u zdravstvenim centrima, već i u ustanovama u kojima borave starije osobe, kao što su gerontološki centri.
Još jedna od mera sprečavanja širenja infekcije jeste lečenje obolelog pacijenta u izolaciji, i to u ustanovi u kojoj je već na bolničkom lečenju. Jer, ako se pacijent prebacuje u drugu bolnicu, postoji mogućnost širenja bolesti kontaktom sa više osoba. Antibiotici se moraju racionalno primenjivati, kako preventivno (npr. priprema za operaciju) tako i kod lečenja infekcija. Pridržavanje preporuka i protokola lečenja je od posebne važnosti.
Trenutno u Srbiji postoje samo dva leka za lečenje ove bakterije ("vankomicin" i "metronidazol"). Bilo bi dobro, kaže profesor Pelemiš, da se uvedu još neki, efikasniji antibiotici, koji se već koriste u svetu.
- Takođe, pored "vankomicina", koga zasad imamo samo u ampulama, trebalo bi uvesti ovaj lek i u tabletama, koji je već registrovan, ali se ne nalazi na tržištu. Tako bi jedan broj pacijenata mogao da se leči i u kućnim uslovima. Primena ampula je, s pravom, ograničena samo na bolnice - napominje dr Pelemiš.
DIJAREJA I TEMPERATURA
Prema rečima profesora Mijomira Pelemiša, pseudomembranozni kolitis se ne razlikuje po simptomima od "običnog":
- Karakteristike su pre svega učestale retke stolice ponekad praćene prisustvom sluzi i krvi, povremeno i visoka temperatura i bolovi u trbuhu. Da nije reč o običnom kolitisu, posumnjamo ako je pacijent nedavno imao težu bolest, operaciju, boravio u bolnici ili primao duže vreme antibiotike.
