Izvor: B92, 06.Sep.2013, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I slatkiši su uzrok masnoće u krvi
Povišeni trigliceridi podjednako su opasni kao i povišen holesterol. Njihov hronično uvećan nivo nije simptom koji se sme zanemariti, jer značajno doprinosi aterosklerozi. Nažalost, malo ljudi preventivno kontroliše masnoće u krvi, već se povišeni rezultati otkrivaju tek kada dođe do posledica - kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja, od kojih su najopasniji srčani i moždani udar.
DOBRE I LOŠE MASTI Povišene vrednosti holesterola i triglicerida ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << moraju obavezno da „idu zajedno“. Kod nekih pacijenata postoji hiperlipidemija samo sa povišenim holesterolom, kod nekih kombinovana, a u nekih samo hipertrigliceridemija, uz normalne vrednosti holesterola - pojašnjava prof. dr Sonja Radaković.Međutim, čest je slučaj da hipertrigliceridemija bude kombinovana sa niskim vrednostima „dobrog“ holesterola (odnosno HDL frakcije), što otežava situaciju i povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Važan faktor masovnosti povišenih triglicerida na našim prostorima je ishrana, obilata upravo namirnicama koje se optužuju za porast masnoća u krvi.
- Organizam sintetiše trigliceride iz supstanci koje unosimo hranom. Previše namirnica bogatih ovim supstancama, kao i nedovoljan kapacitet organizma da metaboliše trigliceride, dovode do povećanja njihove koncentracije u krvi - kaže za Novosti profesor dr Sonja Radaković, načelnik Centra za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije.
- Na povišenje vrednosti triglicerida u krvi utiče pre svega previše ugljenih hidrata u ishrani (slatkiša, testenine, pekarskih proizvoda od lisnatog testa). To je donekle različito u odnosu na druge masnoće, na primer holesterol, koji se povećava pre svega preteranim unosom zasićenih masti.
Prvi i najčešći pratilac povišenih triglicerida je gojaznost, s kojom ima problema više od polovine pacijenata sa hipertrigliceridemijom. Ali, povišene trigliceride, kao ni druge masnoće u krvi, ne mora obavezno da prati gojaznost, niti je uvek samo ishrana „krivac“.
- Kao i kod ostalih hroničnih masovnih nezaraznih bolesti, može se reći da je i ovde uzrok uglavnom u sadejstvu nasleđa, odnosno genetike osobe i činilaca okoline, u ovom slučaju nepravilne ishrane - dodaje dr Radaković. - Postoji nekoliko gena koji definišu sklonost pojedinca ka nastanku hipertrigliceridemije. Zato su svi koji u porodici imaju osobe s povišenim trigliceridima pod uvećanim rizikom i treba više pažnje da posvete pravilnoj ishrani.
S druge strane, nedovoljna fizička aktivnost i generalno slabo kretanje, naročito kod starije populacije, povećava rizik od svih metaboličkih poremećaja, pa i od hipetrigliceridemije. Alkoholičari i osobe sa obolelom jetrom su u visokom riziku, zbog nedovoljnog kapaciteta za metaboličku preradu masnoća.
- Povišeni trigliceridi, sami ili u kombinaciji sa drugim metaboličkim poremećajima, zavisno od stepena bolesti, leče se lekovima i uz pomoć dijetoterapije - kaže dr Radaković.
- U blažim slučajevima, dovoljna je korekcija ishrane, uz smanjenje telesne težine, ukoliko je pacijent gojazan. Ali, usvojene navike pravilne ishrane moraju biti trajne da bi regulacija triglicerida bila moguća.
Foto: freedigitalphotos.net/Marcus
