Izvor: B92, 11.Avg.2010, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I kosa može da se ozbiljno razboli
Ljudi često doživljavaju emocionalni stres i depresiju kada se suoče sa poremećajem u rastu kose, njenim neuspešnim lečenjem i trajnim gubitkom.
Kosa je jedan od najuočljivijih i ljudima izuzetno značajan deo njihovog lica i ukupnog izgleda, pa joj se, s razlogom, pridaje velika pažnja. Dostupan nam je veliki izbor preparata koji poboljšavaju kvalitet, redovno ih koristimo za negu, a, naravno, cilj nam je što lepša i zdravija kosa.
Ali, i ona, poput drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organa, može da se „razboli" i oboli, a o suočavanju sa tim bolestima ѕa „Život Plus" govori i dermatolog prof. dr Đorđije Karadaglić.
- Mnogi ljudi praktično upadnu u depresiju kada se suoče sa poremećajem u rastu, neuspešnim lečenjem i trajnim gubitkom kose. Ovo osećanje se naročito intenzivira ukoliko dožive podcenjivački stav lekara u traženju rešenja za svoj problem. A zahvaljujući savremenim ispitivanjima izgleda, biofizičkih i biohemijskih osobina kose, odnosno imunohistohemijskim istraživanjima moguće je da se o kosi sazna mnogo važnih detalja. Na ovaj način može da se reguliše rast kose i pronikne u suštinu dlake koja predstavlja vrlo osetljiv pokazatelj fizioloških i patofizioloških zbivanja u organizmu.
Objasnite nam taj patološki proces, kada i u kojim slučajevima se pokreće?
- Patološki proces gubljenja dlake naziva se efluvijum, a stanje koje proističe iz ovog procesa zove se alopecija ili ćelavost. Alopecija je dosta česta, o čemu svedoči polovina žena i muškaraca koji sa pedeset godina imaju tzv. običnu ćelavost. Reč je o muškom i ženskom tipu ćelavosti, gde proređivanje kose, posledično, kod oba pola izaziva emocionalni stres. Ovo se dešava milionima žena i muškaraca, mada preciznih statističkih pokazatelja nema.
Šta je karakteristično za alopecije?
- Sve se alopecije grubo dele na one koje su praćene ožiljkom, i neožiljne alopecije. Kod ožiljnih, zbog oštećenja ili destrukcije, nestaju dlačni folikuli, zbog čega koren dlake izumire. Ovo stanje praćeno je znacima upale, atrofije i ožiljavanja na mestu korena, zbog čega ta mesta gube sposobnost stvaranja novih dlaka. Novog rasta više nema niti je to moguće terapijski učiniti. S druge strane, neožiljne alopecije karakteriše odsustvo upale, atrofije i ožiljavanja. One nastaju zbog istovremenog prolapsa (ispadanja) većeg broja dlačnih folikula u stadijumu mirovanja i opadanja kose. Ovaj stadijum je, zapravo, produžen pa kosa više opada nego što raste. Ima li ovde nekih specifičnosti?
- Ima, u smislu da su najčešće neožiljne alopecije androgene ili nasledne, kongenitalne ili urođene. Postoje i difuzne, raširene po celoj poglavini koje ne nastaju naglo već kroz duži period. Tu su i traumatske, nastale nasilnim čupanjem kose kod pojedinih psihijatrijskih bolesnika. One, u kontekstu stručnog objašnjavanja, nisu zanimljive, jer su karakteristične za određen profil pacijenata i indikaciju njihove bolesti, a ne za bolest kose. Među njima je i sve učestalija alopecija areata, koja pruža izuzetan otpor prilikom lečenja.
Šta koju vrstu izaziva?
- Androgena alopecija javlja se kod genetski predisponiranih osoba, a pod uticajem androgenih (polnih) hormona započinje već u pubertetu. Nastaje postepeno, sa progresivnim smanjivanjem dlačnih folikula u predelu poglavine. Prepoznaje se po tome što se normalne dlake pretvaraju u male bele kratke dlake. Značajno je i to što se period rasta dlake skraćuje, sa pojačanim ispadanjem i to naročito u čeonoslepoočnom delu. Ovaj vid alopecije ređi je kod žena, a i ako dođe do proređivanja i ispadanja dlake, onda je to prisutno na celoj površini, a retko kao ćelavost na čeonoslepoočnom delu. Androgena alopecija, zapravo, predstavlja „muški tip ćelavosti", koja postaje uočljiva već oko 17 godine. Između 15. i 30. godine javlja se i kod žena koje nemaju endokrinološke poremećaje.
Kako se ova alopecija nasleđuje?
- Način na koji se androgena alopecija nasleđuje nije dovoljno razjašnjen. Postoji stručno mišljenje da se radi o autozomnodominantnom tipu sa različitim penetracijama, odnosno postoji u svakoj generaciji, ali nije obavezno da je svako nasledi. Drugi autori, opet, smatraju da postoji više različitih faktora koji utiču na njeno nasledno pojavljivanje. U značajne faktore spada opšte zdravstveno stanje, starosna dob u kojoj se promene proređivanja dešavaju, kao i pojedine vrste lekova. Kada je reč o lekovima, posebnu pažnju treba obratiti na primenu vitamina, antibiotika, steroida (doping sredstva), ali i ishranu u pogledu unosa proteina, gvožđa i drastičnih dijeta. Naravno, važno je i da li roditelji imaju proređenu kosu.
Da li do proređivanja i ispadanja kose može da dođe zbog još nekih uzroka?
- Kosa može da se proređuje i opada zbog bolesti štitne žlezde i drugih endokrinoloških poremećaja, malignih oboljenja, pojedinih sistemskih bolesti, poremećenog menstrualnog ciklusa, trudnoće, kontraceptivnih preparata, neplodnosti... Ali, u svakom slučaju, lekar je taj koji utvrđuje da li opadanje kose odgovara androgenoj ili nekoj drugoj alopeciji. Da bi se dobio precizan odgovor nekada je potrebno uraditi i dodatna ispitivanja - određivanje ukupnog i slobodnog testosterona, krvnu sliku i gvožđe, ali i biopsiju kože. Prema rezultatima primenjuje se lokalna medikamentozna terapija.
A alopecija areata?
- Alopecija areata je drugi najčešći vid opadanja kose. Ova alopecija se javlja kod genetski predisponiranih osoba, i to u svakoj generaciji. Ispoljava se pojavom jednog ili većeg broja okruglih jasno ograničenih polja, na kojima kosa potpuno nedostaje. U težim slučajevima ćelavost može biti totalna ili univerzalna. Veoma retko ova vrsta alopecije može biti i difuzna po celoj glavi. U opštoj populaciji od alopecije areate oboljeva 1% stanovništva. Iako se kod većine javlja pre 40. godine, može da se ispolji i u odmaklom životnom dobu, ali i u prvim mesecima života. Danas se smatra da je ona autoimuno oboljenje, sa poremećajem koji je, na svu sreću, ograničen samo na nivou folikula dlake.
Upozorenje
Kroz život kosa prolazi ciklus u kome raste, miruje i opada, pri čemu je normalno da se dnevno izgubi do stotinu vlasi. Gubljenje više kose nego što je normalno, u početku može da se ne uoči, naročito ako je kosa gusta. Međutim, pojavljivanje delova vlasišta sa tankom kosom ili bez kose treba da bude upozorenje za posetu lekaru, kako bi se otkrio uzrok i razlozi tog procesa.
Trihogram
Razlikovanje alopecije areate od drugih oblika može da se ustanovi pregledom dlake, odnosno takozvanim trihogramom. Isto se odnosi i na androgensku alopeciju, gde se sagledava odnos dlake u porastu i opadanju. Trihogram se radi tako što se iščupa određeni broj dlaka sa različitih delova i mikroskopski se pregleda njihov koren. Na taj način se donosi zaključak u kojoj je fazi rasta dlaka, odnosno određuje se procentualni odnos dlaka u fazi rasta, mirovanja i fazi opadanja.
Izvor: Z. O. Joksović, Novosti.rs
Foto: djcodrin / FreeDigitalPhotos.net
