Izvor: B92, 22.Feb.2015, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dijagnoza može biti okidač za depresiju
Psihosomatika: Hronično oboleli su podložniji psihičkim poremećajima. Potištenost se javlja kod 25 odsto kardioloških pacijenata, kod 10 do 15 odsto obolelih od dijabetesa.
Hronična somatska oboljenja su u porastu u celom svetu. Traju dugo, često su nepoznatog uzroka, nepredvidljivog toka i prognoze, a zahtevaju stalno praćenje i uzimanje terapije. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da su kod ovih osoba psihički poremećaji, posebno anksioznost i depresivnost, učestaliji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego kod zdravijih.
Ne zna se pouzdano šta je uzrok, a šta posledica u složenom međusobnom odnosu između hroničnog oboljenja i depresivnosti, kaže za "Novosti" dr Lela Trikoš, psihijatar u Kliničko-bolničkom centru "Zvezdara".
- Depresija je jedan od bitnih faktora za razvoj somatskog oboljenja i ranu smrt - dodaje dr Trikoš. - Sa druge strane, postojanje somatskog oboljenja je bitan element u razvoju depresije. Istraživanja u svetu su pokazala da čak 43 odsto depresivnih ima neko somatsko oboljenje. Ako posmatramo pojedine bolesti, depresija se javlja kod gotovo četvrtine pacijenata sa srčanim oboljenjem, kod 10 do 15 odsto obolelih od dijabetesa i kod 10 do 20 odsto pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća.
Kod obolelih od neuroloških oboljenja taj procenat je još viši, jer čak polovina obolelih od Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti ili multiple skleroze ima i depresivni poremećaj. Visoke stope depresivnosti javljaju se i kod hroničnih zapaljenskih bolesti creva, reumatoidnog artritisa, side i karcinoma.
- Psihička reakcija na bolest kao potencijalni stresor pre svega zavisi od otpornosti pojedinca na stres - dodaje dr Trikoš. - Kako će pacijent reagovati na stres zavisi od pola, uzrasta, socioekonomskog stanja, obrazovanja, socijalne podrške, prethodnog zdravstvenog stanja, dimenzija ličnosti, i mnogih drugih faktora.
Hronična bolest znači i hronični stres - telesni simptomi, bol, ograničenja u svakodnevnom življenju, često neprijatne dijagnostičke procedure i hospitalizacije, stalna terapija, neizvesnost po pitanju toka i prognoze bolesti, kao i finansijski problemi vezani za troškove lečenja samo su neki od problema sa kojima oboleli moraju da se suoče. Ljudi imaju različit stil adaptacije na bolest, kao i različite strategije suočavanja koje mogu da budu efikasne i neefikasne.
- Za efikasne strategije karakteristična je brza i realna procena novonastale situacije, donošenje i sprovođenje realnih planova akcije. Ovi pacijenti su optimisti, puni samopouzdanja i brige o svom zdravlju - dodaje dr Trikoš. - Za razliku od njih, neefikasne strategije se karakterišu gubitkom kontrole nad situacijom, emocijama i ponašanjem, što se manifestuje nezdravim ponašanjem (kompulsivan rad, neuredan san, neredovno uzimanje terapije, preterano pušenje, konzumiranje alkohola, socijalna izolacija), psihičkim poremećajima (anksioznost, depresivnost) i somatskim tegobama (mišićna napetost, pad imuniteta, glavobolje, nestabilnost krvnog pritiska).
Takvo ponašanje dovodi do telesne i psihičke iscrpljenosti, što je put za razvoj psihičkih poremećaja i pogoršanje hroničnog telesnog oboljenja. Ohrabrujuća je činjenica da se sposobnosti za primenu efikasnih strategija mogu naučiti, ako osoba na vreme potraži stručnu pomoć.
Često se dešava da se simptomi depresije tumače kao deo normalne reakcije na bolest ili čak kao simptom osnovnog oboljenja, upozorava dr Trikoš.
- Gubitak apetita, malaksalost, gubitak energije, nesanica, samo su neki od simptoma depresije koji se mogu pogrešno protumačiti kao simptomi osnovne bolesti - dodaje sagovornica "Novosti". - U ovim slučajevima je najznačajnije da lekar koji leči pacijenta od osnovnog oboljenja na vreme prepozna psihičke simptome i uputi ga psihijatru.
Psihijatrijska pomoć obolelima od hroničnih telesnih bolesti je zasnovana na principima individualnog pristupa. Primenjuje se savetodavni rad, različiti programi edukacije, psihoterapija i psihofarmakoterapija. Od najveće važnosti je reagovati što pre i postaviti pravovremenu dijagnozu eventualnog psihičkog poremećaja i početi odmah terapiju.
I TERAPIJA UZROK
Hronično oboljenje samo po sebi može da bude uzrok metaboličkih, imunoloških i endokrinoloških promena koje preko složenih bioloških mehanizama mogu da dovedu do psihičkih tegoba - kaže dr Lela Trikoš. - Lekovi koji se primenjuju u terapiji, na primer kortikosteroidi, takođe mogu da budu uzrok psihičkih promena.
