Izvor: Mondo, 11.Feb.2013, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrkanje nije baš tako opasno
Osobe koje su imale teže oblike apneje imale su iste šanse da prerano umru kao i zdrava grupa njihovih vršnjaka iako se očekivalo da bi rizik trebalo da bude veći.
Hrkanje, bučan i uznemirujući zvuk uzrokuju vibracije mekog tkiva koje je smešteno na zadnjoj strani grla tako da, ako osoba ima previše masnog tkiva na ili oko nepca i ždrela, povećava se verovatnoća pojave hrkanja.
Meko nepce se spušta prema jeziku koji takođe omlohavi i pada prema strani ždrela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << a što je put vazduha uži, to se pri disanju više ubrzava strujanje vazduha i to dovodi do titranja mekog nepca i njegove resice zbog čega se čuje iritantno hrkanje.
Uži delovi gornjih disajnih puteva, posebno između zadnjeg ruba mekog nepca i njegove resice spreda i zadnjeg dela sredine ždrela, kritični su za nastajanje hrkanja.
Spavanje na leđima, previše alkohola i debljina, pojačavaju problem hrkanja. Stručnjaci ukazuju da uzrok hrkanja mogu biti slabi mišići grla i jezika, začepljen nos, nakupljanje sala u i oko grla, dugo, meko nepce ili tkivo grkljana na stražnjoj strani, nepravilan položaj vilice, što je posledica napetosti mišića.
Podaci pokazuju da muškarci imaju više problema s hrkanjem nego žene, da je hrkanje glasnije ako osoba spava na leđima, da deblje osobe imaju daleko više problema s hrkanjem nego vitke, da hrkanje ne remeti samo san nego može dovesti do pojave apneje, odnosno zastoja u disanju, da oni koji hrču često imaju i povišen krvni pritisak...
Međutim, nedavno istraživanje problema apneje pokazalo je da, iako hrkanje uzrokuje prekid disanja i prekid sna osobe, a povezuje se s visokim krvnim pritiskom, moždanim i srčanim udarima, povišenim rizikom od ozleda u vožnji i na radu, hrkaču zapravo čini dobro.
Izraelska studija, koja je obuhvatila 600 osoba starijih od 65 godina, pokazuje da je rizik od prerane smrti kod ljudi s umerenom apnejom dvostruko manja nego kod ljudi koji nemaju problema s apnejom i hrkanjem.
Osobe koje su imale teže oblike apneje imale su iste šanse da prerano umru kao i zdrava grupa njihovih vršnjaka iako se očekivalo da bi rizik trebalo da bude veći.
Jedno od objašnjenja upućuje da kontinuirani prekid dovoda kiseonika i krvi u organe uzrokuje pauze disanja i time na neki, još nepoznat način, jača srce i mozak.
Istraživači zaključuju da to znači da je, u slučaju srčanog ili moždanog udara, telo hrkača spremnije da prebrodi štetu.
(Tanjug)
