Izvor: B92, 27.Dec.2010, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li biti lekova?
Da li će nagomilani, neplaćeni dugovi za isporučene lekove veletrgovinama i apotekama biti uzrok nestašice lekova koju su nadležni pre desetak dana najavljivali, a zatim odlučno negirali?
Procena je da je tržište lekova u Srbiji tokom ove godine vredelo oko 800 miliona evra, od čega 495 miliona čine lekovi koji se izdaju na recept i nad kojima apsolutnu kontrolu ima država. Koliko nelikvidnost ugrožava farmaceutsku industriju Srbije i da li Republički zavod za zdravstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osiguranje može da reši goruća pitanja u vezi sa nestašicom gaze ili nekih lekova samo su neki od odgovora, koje je „Politika” potražila od Petronija Dagovića, pomoćnika direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za ekonomska pitanja, i Nenada Ognjenovića, direktora fabrike lekova Galenika.
Da li građanima Srbije preti nestašica lekova?
Ognjenović: Mislim da se na tu temu dosta spekuliše, a to je počelo krajem avgusta i početkom septembra.Još u avgustu smo rekli da Galenika garantuje da će do kraja godine biti naših lekova i da neće biti nestašice. Mi radimo u tri smene. Na kraju godine možemo da konstatujemo, prema snabdevenosti apoteka i zdravstvenih ustanova, da smo mi to ispunili.
Da li je realno da bude nestašice lekova s obzirom na dugovanja prema veledrogerijama i apotekama?
Dagović: Mislim da se stvara veštačka klima da može da nastane nestašica lekova. Verovatno su to proračunali neki od lobija da bi, možda, danas ili sutra ponovo tražili povećanje cene lekova. Realno, ne bi trebalo da bude nestašice lekova. Može se desiti u pojedinačnim slučajevima da trenutno nema određenog leka. Apoteke su pune.
Da li je Galenika zadovoljna cenom svojih lekova?
Ognjenović: Nije sada u pitanju cena, nego snabdevenost. Tvrdim da će i u naredna tri meseca Galenika imati pun asortiman. Možda će nedostajati jedan ili dva leka, jer idu praznici i remont. Ali mi radimo punim kapacitetom i u naredna tri meseca će biti dovoljno lekova.
Koliko RZZO duguje proizvođačima lekova?
Dagović: Krajem ove godine dug će dostići oko 14 milijardi dinara.
Koliko je bilo na kraju prošle godine?
Dagović: Na kraju prošle godine dugovi su iznosili 8,8 milijardi dinara, a krajem 2008. godine 2,8 milijardi dinara.
Koliko je to prema vašim godišnjim obavezama?
Dagović: Imamo tu problem što se ne obezbeđuje dovoljno sredstava za likvidnost RZZO. U finansijski plan Zavod u startu ulazi sa potplaniranim obavezama koja se od prošle godine kreću na nivou od pet milijardi dinara.
Da li to znači da u startu pravite plan s minusom?
Dagović: To znači da RZZO planira za rashode, po osnovu lekova izdatih na recept, manja sredstva nego što se realno isporuči lekova. Od 2009. godine je počelo da se narušava izdvajanje sredstava za zdravstveno osiguranje.
Šta je razlog tome?
Ognjenović: Budžet Republike Srbije je u teškoćama i ne izmiruje svoje obaveze prema RZZO, a treba da finansira zdravstvenu zaštitu za više od 1,26 miliona građana koji nisu osigurani po drugim osnovama. Za tu namenu izdvajaju se mala sredstva, ove godine 588 miliona dinara.
Kolika su trenutna Galenikina nenaplaćena potraživanja?
Ognjenović: Mi ne potražujemo od RZZO, već od veledrogerija. Naša dugovanja dospevaju svakodnevno, po raznim osnovama. Mi smo u situaciji da oni nama izdaju menice i mi od toga ništa nemamo dok ne naplatimo dug od njih. Nekim veledrogerijama mi smo bili garanti za kredite. Pokušavamo na 101 način da im pomognemo.
Vaš je interes da one ne propadnu?
Ognjenović: Ja ne spadam u spasitelje, ali da poslovanje veledrogerija bude uspešno, to je i naš interes. Nije tajna da smo određeni dug pretvorili u vlasništvo Galenike ili vlasništvo Galenike–Hemofarma. Nije nama cilj da kupujemo veledrogerije. Prevashodno, cilj Galenike je da radi u tri smene. Mi proizvodimo lekove za građanstvo i svaki peti recept je za naš lek, a tek svaki deseti dinar ide Galenici.
Kako onda opstajete s rokovima plaćanja od 300 dana? Da li su farmaceutske kuće bogate, pa sebi to mogu da dopuste?
Ognjenović: Ima raznih dugovanja. RZZO ima obavezu da prenese sredstva za lekove u roku od 120 dana veledrogerijama. U tom lancu svako pomalo napravi neki drugi prioritet i pare ne dođu do fabrike lekova. Što se tiče toga da li su fabrike lekova bogate, znate li koliki su standardi da neko počne da proizvodi lek? Naša nova fabrika lekova je koštala 50 miliona evra. Proizvodnja lekova je skupa. Velike serije mogu da donesu uštede. Mi imamo takav cenovnik, jer smo državna kompanija i imamo obaveze prema ovom narodu. Drugi su cenovnici za izvoz.
Ipak je obaveza plaćanja 120 dana?
Dagović: Nije to ugovorena obaveza, mi smo nastojali da što više skratimo rok. Išli smo i ispod 120 dana, čak i ispod 90 dana kada je budžet više izmirivao svoje obaveze. Sada je to pogoršano.
Da li država pravi razliku između domaćih i stranih proizvođača lekova? Da li je Galenika privilegovana kod plaćanja, jer je državna ili ne?
Ognjenović: Galenika kao državna firma ima samo obavezu, privilegije nema. Mi nemamo prioritet u registraciji lekova u našoj agenciji za lekove. Negativne nivelacije kursa padaju na naš teret. Ali ne želim da stvaram sukob sa stranim farmaceutskim kućama"
Kome onda zamerate što nemate bolji položaj kao domaći proizvođač broj jedan?
Ognjenović: Direktor sam u Galenici dve godine. Da sam malo duže na toj poziciji, sebi bih zamerio što se nisam nametnuo da Galenika ima, kao nacionalna kuća, prioritet.
Druge farmaceutske kuće kažu da ćemo kad-tad, baš zbog sadašnje situacije, imati nestašicu lekova i da neće biti proizvodnje jeftinih lekova? Da li se vama isplati da registrujete jeftin lek?
Ognjenović: Galenika ima obavezu prema građanima Srbije i po tome se razlikujemo od drugih. Drugi preparati su nam profitabilni.
Da li se, kao predstavnik RZZO, osećate odgovornim što su mnoge veledrogerije u blokadi?
Dagović: Nisam predstavnik države, već republičke organizacije koja se bavi zdravstvenim osiguranjem. Mi smo odgovorni da obezbedimo zdravstvenu zaštitu svih naših osiguranika, jednostavnije stanovništva. Ali mi ne raspolažemo sredstvima koja ne možemo ostvariti. Problem je to što svi subjekti ne plaćaju obaveze.
Ko ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje i koliko novca se u ovom času duguje RZZO?
Dagović: Podatke o tome vodi poreska uprava. Značajna sredstva su nenaplaćena po raznim osnovama. Dugovanja su oko 70 milijardi dinara. Više od 30 milijardi samo iz poljoprivrede. Srbija je donela zakon kojim je utvrdila mirovanje nenaplaćenih potraživanja doprinosa za zdravstvo poljoprivrednih osiguranika, da bi osposobila subjekte da plaćaju tekuće doprinose. To je bio dobar potez, ali nije dao rezultate do kraja. Mi imamo propise o privatizaciji kojima je uređeno da svi oni koji su u privatizaciji ne moraju da plaćaju doprinose. Tako u ovom času imamo pravna lica, koja za nenaplaćene doprinose za zdravstvo duguju po dve milijarde dinara. Imamo često situaciju da se doprinosi za zdravstvo plaćaju na najnižu osnovicu.
Zašto je teško naplatiti od preduzeća poreze za zdravstveno osiguranje?
Dagović: Mi nemamo disciplinu naplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Kada prođe usvajanje budžeta ozbiljno ćemo morati da razmotrimo problem poboljšanja likvidnosti.
Koja su moguća rešenja?
Dagović: U saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija, pa i sa vladom, moraju da se razmotre efikasnije mere praćenja tokova novca. Rešenje je da se bolje uredi protok novca od nas do proizvođača lekova, da nađemo način da se kontrolom tokova novca ubrza dotok sredstava. Sada se daju rokovi dospeća koji su neprimereni u ekonomiji. Direktor Galenike je pomenuo rokove dospeća i od 300 dana, čak i više od toga, a to se mora promeniti.
Ognjenović: Ukoliko uravnotežimo i kontrolišemo tokove novca, onda ćemo napraviti dobre prioritete. Galenici je prioritet da se plate sirovine, koja su uvozne, da platimo ambalažu i da radimo u tri smene.
Da li domaće fabrike imaju prednost u odnosu na strane kada je reč o lekovima koji se pišu na recept?
Dagović: Imamo propisan način stavljanja svakog leka na listu. Gde god imamo domaći lek nemamo razloga da koristimo strani. Cena je jedan od uslova za stavljanje na listu.
Ognjenović: Na Galenikine lekove na recept odlazi 10 odsto para iz RZZO, na uvozne – 50 odsto sredstava.
Dagović: Kada poredite cene lekova morate da imate u vidu bolesti i dijagnoze. Lečenje teške boleste traži mnogo novca, ponekad za skupe lekove kao što su citostatici, a njih ne prave domaće fabrike. Nije moguće ovaj problem tako pojednostaviti. Mi imamo strogo propisane uslove za stavljanje na listu svakog leka, koje su doneli kompetentni ljudi iz medicinske struke. Zahvaljujući informacionom sistemu mi imamo podatke o svakom leku izdatom na recept – koji doktor ga je propisao kom pacijentu" Vršimo kontrolu propisivanja, a nastojimo da u određenoj meri i utičemo na propisivanje, ne mešajući se naravno u struku, a sve da bi najbolje moguće rasporedili i zaštitili sredstva koja su nam na raspolaganju.
Imali smo slučaj iznenadne nestašice citostatika, pa nestašicu nitroglicerina"Da li postoji mogućnost interventnog uvoza ili neki rezervni fond za takva hitna stanja?
Dagović: Po Zakonu o poreskom sistemu, RZZO nema pravo ni na kakvu rezervu. Finansijski plan RZZO mora da bude uravnotežen. Koliki prihodi – toliki rashodi. Zato imamo situacije da nas unapred nepredviđene potrebe dovedu do deficita. Naše mogućnosti su da tada vidimo zašto u okviru raspoloživih sredstava nema novca za određene lekove. Može se dogoditi da trenutno iskrsne problem oko uvoza nekog leka. Kriza sa citostaticima je rešena u kratkom roku, a reč je o uvoznim lekovima.
Kako smo dozvolili da nam se dogodi problem sa nestašicom gaze?
Dagović: Mi ne pravimo gazu. Gaza je svetski problem. Pakistan i Indija su zabranile izvoz pamuka. Pitanje je kako da mi obezbedimo sirovine za naše male proizvođače. Ne može RZZO sada obezbedi novac za to.
Ko je dužan da obezbedi sredstva za takve goruće situacije?
Dagović: To će morati da se rešava na višem nivou nego što je RZZO. Mi tu nemamo nikakve ingerencije.
Ognjenović: Pamuk je berzanska roba i cena mu je skočila i onda se poremeti celi lanac. Galenika takav slučaj ima sa određenim sirovinama, čija cena iznenada skoči, a nama treba novac da možemo da ih uvezemo. Mi godinu dana ranije planiramo proizvodnju. Nama su već ugovorene količine za prva dva kvartala sledeće godine, nama su samo potrebna sredstva da možemo da realizujemo uvoz.
Da li je bilo težih situacija od sadašnje?
Dagović: Od 1999. do 2001 godine bilo je mnogo teže. Imali smo prazne apoteke. Nije bilo lekova i bilo je teško. Normalizacija je počela od 23. avgusta 2001. godine. Ali zaboravljamo kako su privatizovane fabrike lekova Jugoremedija ili Srbolek, koji proizvode vrlo značajne lekove. Nije to posledica ekonomije Srbije, nego zato što se nije vodilo računa o privatizaciji. Nije nestašica nitroglicerina prouzrokovana samo nedostatkom sirovine nego i poslovanjem fabrike, koja je privatizovana tako kako je privatizovana.
Izvor: Politika.rs
