Izvor: B92, 01.Okt.2010, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiperaktivnost je nasledna
ADHD (Attention-Deficit Hyperactivity Disorder) koji se javlja kod dece je posledica genetskog sklopa, pokazalo je istraživanje.
Po prvi put je pronađena direktna veza između poremećaja deficita pažnje i hiperaktivnosti i razlike u razvoju mozga, kao što je slučaj sa autizmom i drugim poremećajima.
Naučnici sa Univerziteta u Kardifu koji su sproveli studiju na 1.400 dece, kažu da bi rezultati trebalo da pomognu roditeljima da pobede ovaj poremećaj, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << često bio odbacivan od naučne strane kao puko loše ponašanje.
Profesorka Anita Tapar, koja je vodila studiju, kaže da je već poznato da se ADHD javlja češće kod dece u čijim porodicama je već neko imao ovaj poremećaj, i da je ovo je prvi direktan dokaz o važnosti genetskog faktora.
„Isuviše često se dešava da ljudi odbacuju ADHD i da na njega gledaju kao na posledicu lošeg roditeljstva ili ishrane. Meni, kao doktoru, je bilo jasno da se ne radi o tome. Sada sa sigurnošću možemo da kažemo da je ADHD genetska bolest i da se mozak dece sa ovim stanjem drugačije razvija nego kod druge dece", kaže ona.
U poslednjih nekoliko godina, pojam ADHD se koristi za opisivanje problema u ponašanju koji su povezani sa siromašnim rasponom pažnje, koji uključuje impulsivnost, uznemirenost i hiperaktivnost, zbog kojih deca dobijaju prepisane lekove ili poseban tretman nastave. Veruje se da 3 do 7 posto dece, tj. oko 400.000, boluje od ADHD, a mnogi od njih iskuse iste probleme i kao odrasli ljudi.
Ne postoji poseban test za utvrđivanje ovog poremećaja, a dijagnozu obično uspostavljaju pedijatar ili psihijatar. Najnovije istraživanje je uključilo genetske analize DNK 366 dece sa ADHD i 1.047 bez ovog poremećaja.
Istraživački tim je utvrdio da retke varijacije u kojima su mali segmenti DNK duplirani ili nedostaju su dva puta češći kod dece sa ADHD-om nego kod onih koji nemaju ovaj poremećaj. Tokom istraživanja, koje je objavljeno u medicinskom časopisu „Lanset", otkriveno je preklapanje između ovih delova DNK i onih koji se povezuju sa bolestima, kao što su autizam i šizofrenija. Iako četvoro od petoro dece sa ADHD-om nisu imali ovaj skup genetskih varijanti, istraživači veruju i da ostali genetski oblici koji nisu bili uključeni u studiju, takođe, mogu da imaju uticaja.
Skeptici smatraju da je ADHD dijagnoza kreirana od strane onih koji isuviše brzo daju medicinska objašnjenja anti-socijalnog ponašanja.
Profesorka Tapar prihvata činjenicu da će neki ljudi nastaviti da sumnjaju u postojanje bioloških osnova ovog problema.
"Moramo nepristrasno da uzmemo u obzir naučne dokaze koji pokazuju da postoji genetska veza. Nema dokaza da loše roditeljstvo izaziva ADHD, ali bolje roditeljske veštine bi mogle da utiču na redukovanje simptoma”, kaže ona.
