Izvor: B92, 02.Maj.2020, 15:42
Heroji današnjice: Anesteziolozi otkrili zašto im poslednjih dana pristižu "lakši" pacijenti
Anestezilozi su uvek uz kritične pacijente, a kako ih je u periodu epidemije mnogo, oni i njihov rad nalaze se u žiži interesovanja.
Prof dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS i docent dr Ivan Palibrk, njegov zamenik, kao koordinatori dobili su zadatak kada je počela epidemija koronavirusa da preraspodele anesteziologe unutar Srbije i po Beogradu, kao i da im obezbede smeštaj. Mnogi od njih rade 15 dana bez prestanka i pošto rade u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslovima visoke zaraze, odabrali su da stanuju u hotelima, a porodicu nisu videli danima.
Najteži pacijeti nalaze se na respiratornom odeljenju Infektivne klinike u Beogradu, ali, kako kažu dr Lađević i Palibrk, trenutno je manje težih pacijenata.
"Situacija ide na bolje. Verujemo da će za neki dan pojedini pacijenti preći na odeljenja", rekao je dr Palibrk za emisiju "Osvrt specijal".
Njegov kolega dr Lađević 21 dan radi bez prestanka. Anestezilozi se smenjuju u skafanderima na svaka 4 sata. Zajdno sa njima unutar kontaminirane zone rade i pulmolozi, infektolozi, bronholozi. Jedan anesteziolog može da opsluži više pacijenata, ali mu u tome pomažu anestetičari i medicinske sestre.
Podaci pokazuju da poslednjih dana pristižu pacijenti sa lakšom kliničkom slikom.
"U početku pacijenti nisu bili svesni koliko je bolest opasna, dugo su čekali da se jave, gubili su broj dana i dolazli u težem stanju, onda se dalje klinilka slika razvijala veoma brzo. Kako je rasla kolektivna svest, ljudi su postali obazriviji i javljali se i sa onim što nije covid, ali smo bar mogli da ih vratimo kući sa negativnim rezultatom", otriva dr Lađević.
Stavljanje pacijenta na respirator komplikovana procedura
Lekari kažu da moraju posebno da vode računa prilikom postavljanja intubacije kako ne bi udahnuli vazduh koji pacijent izdiše i zarazili se.
"Iskustvo nas je učilo da ne žurimo sa intubacijom bolesnika. Da bismo se odlučili da nekog stavimo na veštačku ventilaciju, uzimamo u obzir njegove godine, tok bolesti, da li je potvrđena bolest, koliko dugo traje... Takođe, pokušavamo da premostimo stanje većom količinom kiseonika, ako vidimo da ne ide na bolje i da postoji opasnost od ozbiljnog oštećenja organizma, onda ga uvodimo u veštačku ventilaciju, objašnjava dr Palibrk.
Dakle, onda kada je potreban respirator, onda je pacijent u veoma teškom stanju.
Pacijent može više dana da provede na respiratoru, ne postoji vremensko ograničenje.
"Pacijent može dugo da ostane na mehaničkoj ventilaciji. Bitno je dobro odrediti parametre. Aparatom dopremamo kiseonik koji je potreban plućima da se oporave, a sa drugim lekovima lečimo osnovni proces koji je napao pluća", dodaje Lađević.
Da bi neko bio skinut sa respiratora, uzima se u obzir to kako se pacijent oseća, svest pacijenta i gasni parametri.
Lekari se trude da svima jednako ukažu pomoć, bez razlike.
"Svačiji život je značajan bez obzira na godine. Terapiju ne pretpostavljamo godinama već trenutnoj situaciji u kojoj se pacijenti nalaze", zaključuje direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS.
.jpg)
