Izvor: B92, 27.Avg.2010, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HIV se krije u mozgu?
Ispitivanjem likvora (moždane tečnosti) pacijenata koji su dobijali lekove protiv HIV-a švedski naučnici su pokazali da ovaj virus može da se krije u mozgu.
Oko 10 % tretiranih pacijenata su imali tragove virusa u likvoru, ali ne i u krvi. Reč je o mnogo većem udelu takvih pacijenata nego što se to pretpostavljalo. Do ovog otkrića došli su naučnici Univerziteta u Geteburgu, u Švedskoj.
Trenutno postoje dobri anti-HIV lekovi koji mogu da zaustave „raspad" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imunog sistema i tako spreče AIDS. I mada su ovi lekovi delotvorni u sprečavanju virusa da se razmnožava, ako se infekcija ne leči, HIV može da inficira mozak i izazove oštećenja.
„Medjutim antivirusni tretman u mozgu je komplikovan zbog brojnih faktora; delom i zato što je okružen zaštitnom barijerom koja utiče na to koliko dobro lekovi mogu da dopru do njega", kaže Arvid Eden, lekar i istraživač na Institutu za biomedicinu na Salgrenska akademiji. „To znači da mozak može da deluje kao rezervoar u kojem tretman protiv virusa može da bude nikakav ili slab." Naučnom studijom je obuhvaćeno 15 pacijenata koji su nekoliko godina bili uspešno tretirani lekovima protiv AIDS-a: 60 % njih je imalo znakove upale u likvoru, doduše na nižim nivoima nego bez lečenja.
„U drugoj studiji sa oko 70 % pacijenata koji su takođe dobijali anti-HIV terapiju, pronašli smo HIV u likvoru kod oko 10 % bolesnika, mada virusa u krvi više nije bilo. To je mnogo više nego što smo pretpostavljali", objašnjava Eden.
Rezultati oba istraživanja sugerišu da trenutno lečenje HIV-a ne može u potpunosti da potisne delovanje virusa u mozgu, mada za sada nije jasno, da li preostale upale ili male količine virusa u likvoru, kod nekih pacijenata predstavljaju rizik za buduće komplikacije. Zato dr Eden kaže da bi „pri razvoju novih lekova i strategije lečenja od infekcije HIV-a trebalo uzeti u obzir posledice u mozgu", kaže Eden.
HIV (virus humane imunodeficijencije), pripada porodici retrovirusa i ima dva oblika: HIV-1 i HIV-2, koji se mogu prenositi krvlju, spermom i drugim sekretima i telesnim tečnostima. U akutnoj fazi infekcije, pacijenti pate od groznice, otečenih limfnih žlezda i osipa. Ovi simptomi mogu da nestanu ili da se ublaže, ali se AIDS ipak razvija posle dugog perioda infekcije.
Od 1980. godine se radi na vakcini protiv HIV-a, do sada bezuspešno.
