Izvor: B92, 05.Mar.2012, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak vida izaziva halucinacije
Da li ste nekada imali halucinacije? Ako je odgovor potvrdan, onda sigurno znate koliko to može biti traumatično iskustvo. Sa tim se nedavno susrela i glumica Džudi Denč.
Bivši socijalni radnik Vi St Džon Bejls ne pije i ne drogira se. Zato, kada je počela da svuda viđa paukove, zabrinula se da je počela da gubi razum.
Problem je počeo 2008. kada se jedne večeri odmarala u svojoj kući u Škotskoj i iznenada videla pauka koji joj prelazi preko ramena. Vi je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrisnula i skočila i tek onda primetila još jednog pauka na ruci. Onda je shvatila da je iako izgleda prilično realno, on neopipljiv.
Od te večeri, pauke je viđala barem jednom dnevno i punih 18 meseci nikom nije želela da kaže šta joj se dešava. Međutim, odlučila je da se posle toliko vremena borbe s "fantomskim paucima” poveri suprugu Polu.
Ispostavilo se da Vi ima neobičan sindrom nazvan po Šarlu Boneu i koji se manifestuje halucinacijama usled gubitka vida. Pogađa ljude kojima se s godinama javlja degeneracija žute mrlje, što je bio slučaj i sa Vi.
Iste simptome imala je i glumica Džudi Denč. Procenjuje se da samo u Velikoj Britaniji od ovog sindroma pati 600.000 ljudi, ali da veliki broj njih strahuje da se zbog simptoma javi lekaru.
"Ćelije mozga zbog degeneracije žute mrlje šalju signale u vizuelna područja pokušavajući da 'popravi kvar’. Zbog toga se javljaju halucinacije. Neki ljudi vide samo neodređene boje, dok neki čak i lica”, objašnjava dr Dominik Fič predavač na Psihijatrijskom institutu Kings koledža.
Šarl Boneov sindrom ne moraju imati samo ljudi sa degeneracijom žute mrlje. Halucinacije se mogu javiti i kod osoba koje imaju bilo kakav gubitak vida, kaže dr Fič. Halucinacije obično počinju nekoliko nedelja ili meseci nakon početka propadanja vida. Međutim, problem je što ih ljudi obično ne povezuju sa gubitkom vida i obraćaju se psihijatrima.
Kada se simptomi jave dobro je pomerati oči s leva na desno 30 sekundi, ali ozbiljnijim slučajevima mogu pomoći i antipsihotici, koji umiruju takvo delovanje mozga.
Što bolje vidite, to je manja mogućnost da će se sindrom javiti; u proseku, osobe sa degeneracijom žute mrlje imaju 10 do 15 odsto šanse da dobiju tu bolest, a ako kod nekoga postoji ozbiljan problem, rizik se penje na čak 60 odsto.
Šanse da se sindrom javi povećava i pušenje, ishrana siromašna svežim namirnicama, genetika, oštećenja od sunca i pol (žene su sklonije).
.jpg)
