Izvor: B92, 01.Sep.2011, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građane muče problemi u zdravstvu
Građani se često žale na komplikovane procedure zbog kojih teže dobijaju neku uslugu u zdravstvenim ustanovama.
Takve slučajeve, kao i situacije u kojima im se traži novac teško se odvaže da prijave jer strahuju da će im pravo na uslugu biti uskraćeno, izjavio je danas zaštitnik građana Saša Janković.
Janković je rekao da se građani često obraćaju njegovoj kancelariji zato što im je zdravstvena zaštita nedovoljno dostupna, odnosno zato što nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogućnost da usled brojnih administrativnih procedura dobiju dovoljno brzo i efikasno neku zdavstvenu uslugu.
"Često se žale na različte administrativne procedura koje onemogućavaju ostvarivanje prava, pa tako na primer i to što lekari specijalisti više ne mogu da prepisuju recept pacijentu već on mora da odlazi kod lekara opšte prakse", kazao je Janković.
On je međutim istakao da se to često završi samo "na nivou obraćanja",odnosno da građani teško pristaju da daju svoje podatke i podnesu formalnu pritužbu, naročito u malim sredinama, jer od te usluge zavisi njihovo zdravlje i život.
"Teško je biti principijelan u takvim situacijama naročito kad im se traži određena usluga, a korupcija u zdravstvu i nizak nivo ostvarivanja zdravstvenih usluga je nešto što u velikoj meri opterećuje građane", kazao je Janković.
On je naveo da je postupao ne samo po pritužbama građana, već i na sopstvenu inicijativu jer je kontrolom rada Ministarstva zdravlja utvrđeno da zdravstvena inspekcija nije kontrolisala neke od najčešćih oblika kršenja prava građana.
On je podsetio da je utvrđeno da je i u okviru dopunskog rada lekara u nekim centrima bilo kršenja propisa i da je tamo gde je to utvrđeno zabranjena takva vrsta rada i naloženo da se građanima vrati novac za uslugu.
Utvrdili smo da su u okviru dopunskog rada zdravstvene ustanove nudile i naplaćivale ono što je već obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem, kazao je Janković koji je istakao i da, ipak, najveći broj zdravstvenih ustanova radi svoj posao savesno i korektno.
"Ono što izaziva revolt građana je činenica da oni koji rade nekorektno i koji su korumpirani zaboravili na neke osnovne etičke principe svog posla ne bivaju kažnjeni, već jednostavno nesmetano rade i onda je cela struka pod senkom takvih ljudi", kazao je Janković.
On je ukazao da bi građani trebalo da prijavljuju slučajeve u kojima se pokažu neke nepravilnosti ili ako im se za neku uslugu traži novac.
"Ukoliko građani, pogotovo iz malog mesta, strahuju da će ako prijavi neke nepravilnosti biti izložen problemu mogu se obratiti kancelariji zaštitnika građana i mi ćemo tražiti službeno da se obavi nadzor, kontrola i da policija obavi svoj deo posla, a da ne identifikujemo pacijenta koji je tu informaciju dao", kazao je Janković.
On je podsetio da takozvani "duvači u pištaljku", među kojima su i neki zdravstveni radnici koji su ukazivali na određene propuste, u Srbiji nemaju dovoljno dobru pravnu i faktičku zaštitu.
Istraživanja Udruženja građana "Roditelj" pokazala su da je svaki drugi ispitanik u Srbiji imao iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama, četvrtini je novac tražen direktno, a polovini indirektno.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 421 ispitanika, od kojih su 87 odsto direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, a 13 odsto ispitanika čine članovi porodica ili prijatelji korisnica usluga.
Skoro polovina ispitanika je iz državnih klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavili procedure ili preglede koji su inače pokriveni zdravstvenim osiguranjem.
Na dodatno plaćanje usluga najveći broj ispitanika se odlučuje zbog straha od lošeg tretmana lekara i medicinskog osoblja ili skraćenja vremena čekanja na određenu intervenciju, pokazuju rezultati tog istraživanja.
Oko 40 odsto ispitanika nije svesno da "čašćavanje" medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije, a više od polovine ispitanika nije upoznato sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama.
Cilj istraživanja koje je sprovedeno od 10. februara do 10. marta je bio da se ustanove preliminarni podaci o učestalosti korupcije i stepenu postojanja "prikrivenih oblika korupcije" koji ne podrazumevaju samo otvoreno traženje i davanje novca, ali i da se stekne uvid u načine na koje se korupcija odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravljem žena u Srbiji.
Građani od aprila 2008. godine nepravilnosti u zdravstvenim ustanovama mogu da prijave i na "beli telefon" Ministarstva zdravlja - 0700 111 700 , a različita pitanja mogu postaviti i putem SMS poruke na broj 3233.
U toku prošle godine, Ministarstvu zdravlja je ovim putem postavljeno 2.822 pitanja.
Najčešća pitanja koja građani postavljaju odnose se na njihovo zdravstveno stanje, lečenje određenih bolesti kao i način na koji se neke bolesti dobijaju.
Veoma česta pitanja su iz oblasti zdravstvenog osiguranja, vantelesnoj oplodnji, o proceduri za dobijanje zdravstvenih knjižica, o ceni odredjenih lekova kao i gde se oni mogu kupiti.
Veliki broj pitanja se odnosi se na zapošljavanje u zdravstvenim ustanovama, na pružanje tuđe nege i pomoći, ostvarivanje prava na invalidsku penziju i druge teme koje nisu u nadležnosti Ministarstva zdravlja.
Prema podacima Ministastva zdravlja, pitanja o korupciji u zdravstvenim ustanovama, kao i žalbe na stručnost medicinskog osoblja ima u najmanjem procentu.
