Izvor: N1 televizija, 21.Jun.2018, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gosti N1: Pacijenti treba da znaju kada da se obrate Hitnoj
Sistemu urgentne medicine je potrebna "revolucija" u svemu - od načina na koji se uči, a zatim širi znanje, do onoga kako se radi trening i obavlja posao, kaže Tatjana Rajković, lekar Zavoda za hitnu pomoć iz Niša. Dodaje da je neophodna i edukacija pacijenata gde da se jave ako im zatreba pomoć, kako bi mogli da se rasterete urgentni centri.
"Mogao bi da se organizuje projekat u okviru kojeg bi trebalo pozvati sve porodice u kojima je neko imao recimo, akutni infarkt miokarda >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << 'dođite da vam kažemo šta treba uraditi ukoliko se bude desila neka hitna situacija'...Ne verujem da bi neko to odbio", izjavila je doktorka Rajković u Novom danu na N1.
Društvo lekara urgentne medicine Srbije organizuje Prvi kongres urgentne medicine jugoistočne Evrope, koji počinje danas u Beogradu i trajaće do 23. juna.
Prema rečima Rajović, moto ovog kongresa je "revolucija", i ona podrazumeva promene u svim oblastima sistema urgentne medicine, od načina na koji se uči, širi znanje ili obavlja praksa.
"Što je sistem kompleksniji, urgentna medicina ima višu ulogu. Ukoliko taj sistem ne funkcioniše, ništa od ostalog neće funkcionisati dobro", kaže doktor Gregor Prosen iz Urgentnog centra Maribor, koji je i predsednik Društva lekara urgentne medicine u Sloveniji.
Srbija i Slovenija kako kaže, imaju neke zajedničke probleme i moramo da "zajednički razmišljamo kako da idemo napred sa svetom".
"U smislu edukacije, najboljeg prihvata pacijenata ili kako napraviti efikasan način za obavljanje posla, kako ne bismo ugrozili sistem", rekao je Prosen.
Dodaje da u Sloveniji sistem funkcioniše dobro, ali da može bolje.
Prema njegovim rečima, potrebno je razumevanje specifičnog pristupa pacijentima.
"Moramo biti pošteni prema pacijentima. Pacijent ima pravo da ne ima svoje tegobe, ali je na nama da uradimo trijažu i kažemo: 'ovo može sutra, ovo za mesec dana'...Problem je što se uvek sve svede na pretrpanost u urgentnoj medicini...postoji podatak iz Sjedinjenih Američkih Država koji kaže da se oko 45 posto svih intervencija uradi na odeljenjima urgentne medicine. Ona su prva brana u tom velikom trijažnom sistemu", kazala je Rajković, koja je i osnivačica i članica Upravnog odbora Društva lekara urgentne medicine Srbije.
Mnogo posla, a malo lekara
To je jedan džumbus, kaže Prosen.
"To je naša realnost, mi volimo to što radimo...Ali ako ja dobijem četiri pacijenta odjednom, razmislite koliku će svako od njih pomoć dobiti...Problem je što je stvar potpuno nepredvidljiva...Zbog toga apel širokoj publici - da se jave na urgentnu medicinu samo ako misle da su u životnoj opasnosti. A ako već dođu, neka slušaju šta im se kaže na trijaži, da možemo i mi svoj 'work flow' organizovati", naglašava Prosen.
Na pitanje da li u Nišu ima dovoljno lekara u sistemu urgentne medicine, Rajković kaže da nema.
"Niš je grad sa 60 sela, koji pokriva u svakom trenutku sedam lekara, ponekad svi odu na teren...Pritom pacijenti misle da je hitna pomoć nešto što moraju dobiti sad i odmah", kaže Rajković.
Ona je dodala da u Nišu radi novi Urgentni centar koji je dobro opremljen.
"Nemam podatke koliko pacijenti čekaju, ali mislim da to može bolje. Problem je što je sistem organizovan tako da nemamo specijalistu urgentne medicine na samom prijemu, nego se pozivaju specijalisti sa odeljenja, u zavisnosti od povreda...Što može da traje", kaže doktorka Rajković.
Pogledajte gostovanje u Novom danu:
Izvor: N1
