Izvor: S media, 05.Dec.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavne nutricionističke smernice
Svakim danom imamo prilike da čujemo sve i svašta o hrani, zdravom načinu ishrane, nutricionizmu, vežbanju, nezdravim proizvodima i o čemu sve ne. Moramo se složiti da sve to zaista može biti vrlo zbunjujuće. Izgubite se u svim tim informacijama i na kraju se zapitate, a šta je to uopšte protein?
Ovog puta donosimo vam glavne nutricionističke smernice, potpuno tačne, koje će vas usmeriti ka zdravoj ishrani i boljem načinu života.
Raznovrsne namirnice
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Iako nemamo ništa protiv vegana i vegetarijanaca – čovek bi trebalo da jede meso. No, opet ne samo meso, već i ostale namirnice. Važno je da organizam hranom dobije što raznolikiji sistem supstanci iz prehrambenih namirnica, vitamina, minerala, ugljenih hidrata, vode, belančevina i masti
Šta jesti?
Osnova ishrane trebalo bi da uključuje namirnice biljnog porekla što su voće i povrće, žitarice, krompir, orašasti plodovi, mahunarke i semenke. Zbog boljeg efekta prehrambenih vlakana od punog zrna žitarica. Uvek se preporučuje konzumacija svežeg domaćeg voća i povrća jer su dotični upravo izvori vitamina C, B6, karatenoida i folata, minerala, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, kalijuma, pa i antioksidanasa, te svakako savetujemo nabavku tih namirnica na pijaci kod proverenih 'tetaka i kumica', jer smo za njih najsigurnije da će nam prodati prirodne namirnice.
Meso je bitno!
Meso, piletina i riba idealan su i bogat izvor belančevina, vitamina B, gvožđa, cinka, magnezijuma i znatnih količina masti, koji su nam dostupni ponajviše u crvenom mesu (junetini, govedini, svinjetini i jagnjetini). No treba pripaziti na višak masti jer nam donose bolesti krvnnih sudova i bolesti srca, te karcinom debelog creva. Ono što se preporučuje je meso živine(piletina, ćuretina) i svakako riba. Bar jednom nedeljno. Nadalje, zbog velike količine holesterola koji nasta u krvnim žilama preporučaju se jaja. Bar tri do četiri jaja nedeljno uključujući i ona koja pojedemo usput (kolači, sladoledi itd.), dok se crveno meso preporučuje samo nekoliko puta mesečno (oko 500 g mesečno)!
Šta je s mlečnim proizvodima?
Ne tugujte, mlečni proizvodi su itekako zdravi, no kao i sve ostalo u umerenim količinama. Bitno je znati da mleko i mlečni proizvodi, sir i ostali fermentisani proizvodi sadrže belančevine, vitamine (A i D, čak i B) te kalcijum i fosfor. Tinejdžeri i mališani trebali bi da unose do pola litre mleka dnevno, dok se odraslima preporučuje svakodnevno no umereno uzimanje sira (90 g nedeljno) i šolja jogurta na dan. Što se samog mleka tiče pola litre mleka sasvim je dovoljno za zdravlje odrasle osobe što se tiče mlečnih proizvoda.
Masti i energija – Jedno od glavnih pravila nutricionističkih smernica je da bi trebalo jesti hranu s malim sadržajem masti, a posebno izbegavati namirnice koje su bogate zasićenim masnim kiselinama. Energija (od masti) ne bi trebalo da ide preko 30 % od ukupnog unosa energije, što odgovara ukupnom unosu od oko 80 grama masti. Udeo zasićenih masnih kiselina trebalo bi da je manji od 8 % od ukupnog kalorijskog unosa. Primarno je maslinovo ulje, a zatim biljna ulja.
Slatko vs. slano – Šta odabrati?
Nijedno. Slatko se u ishrani ne preporučuje više od nekoliko puta nedeljno. Što se soli tiče, uvek birajte hranu koja sadrži malo kuhinjske soli. So, pa i šećer trebalo bi da se upotrebljava u najnužnijoj hrani.
Kretanje
Iako ste već puno puta čuli o tome kako je zdravo kretati se, evo ga, čućete još jednom. Dve litre vode na dan je izvrstan početak i svakako smanjiti alkohol na minimum. Telesna težina mora se održavati uravnoteženim unosom hrane i telesnom aktivnošću. Setite se, kada god imate slobodnog vremena, prošetajte, krenite da trčite, upišite kakav kurs ili aerobik. Ništa ne može biti loše.
