Izvor: B92, 19.Jan.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genije čuči u svakom od nas
Odakle nam dolaze atletske ili muzičke sposobnosti? Uz fraze kao što su „nadareni muzičar", „prirodni atleta" i „urođena inteligencija" navikli smo da talenat pripisujemo genetici i da smatramo da ga neko ima a neko jednostavno ne.
Foto: Salvatore Vuono / FreeDigitalPhotos.net; bizior, www.sxc.hu; Idea go / FreeDigitalPhotos.net
Međutim, nova tehnologija predlaže da je izvor sposobnosti mnogo interesantniji i da sve ono što jesmo dolazi kroz razvojne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procese i da to uključuje i genetske predispozicije. Danas se zna da geni reaguju sa okruženjem, da se „pale" i „gase". Takođe, geni drugačije raguju u zavisnosti od toga sa kim ili čim komuniciraju.
Isklesani
„Ne postoje genetski faktori koje možemo proučavati van konteksta okruženja", kaže Majkl Mini, profesor na MakGil univerzitetu u Kanadi. Bilo bi smešno pretpostavljati da neko samo tako može nešto uraditi ili ne. Nova nauka kaže da je isto tako smešno misliti da je prosečnost na bilo koji način usađena u nekome od nas.
„Obrnuto, ne postoje faktori okruženja koji utiču nezavisno od genoma. Osobine nastaju samo u interakciji gena i okruženja."
To znači da sve u vezi sa nama – ličnost, inteligencija, sposobnosti – je određeno načinom života koji vodimo. Svaki smisao „urođenog" se izgubio. „U svakom posebnom slučaju životinja započinje svoj život sa predispozicijom da se razvije na nebrojeno mnogo načina", kaže Patrik Bejtson, biolog sa Kembridž univerziteta.
„Nalik džuboksu, individua ima mogućnost da svira neograničeni broj melodija. Ta posebna melodija koja se svira je određena okruženjem u kome individua odrasta."
Da li to znači da geni nemaju nikakav značaj? Naravno da ne. Mi smo svi veoma različiti i imammo različite potencijale. Samo je beba Kristijan Ronaldo imala šanse da postane baš taj Kristijan Ronaldo.
On je mogao biti neko sasvim drugi po sposobnostima, odnosno, njegov fudbalska izvanrednost nije postojala u njegovom genetskom kodu.
Prokleti
Vrlo je teško odmah prihvatiti ovakvu paradigmu nakon godina provedenih u ubeđenju da svako od nas po rođenju dobija nepromenljivu inteligenciju i da je zbog toga određeni broj osuđen da bude prosečan do kraja života.
Ideja da je koeficijent inteligencije stalan je živela više od veka. Međutim, Alfred Binet, tvorac testa inteligencije, ima sasvim drugačiju ideju.
„Inteligencija predstavlja skup sposobnosti u razvoju", kaže Robert Sternberg sa Tafts univerziteta u SAD-u godine 2005, nakon više godina istraživanja. Istraživači talenta, Mihalj Ciksent, Kevin Ratund i Semjuel Vejlen, se slažu.
„Akademci sa visokim dostignućima nisu uvek rođeni pametniji od nas ali naporno rade i razviju zavidnu samodisciplinu", govore.
Džejms Flin sa Univerziteta u Otagu na Novom Zelandu je zabeležio koliko su porasli koeficijenti inteligencije u poslednje vreme. Razlog je povećana kulturna sofisticiranost. Drugim rečima, svi smo postali pametniji jer nas je kultura „izoštrila".
Karol Dvek sa Stanford univerziteta je ponosno pokazala da su studenti koji smatraju da je inteligencija stečena pre nego nepromenljiva dosta ambiciozniji i uspešniji.
Ista dinamika važi i za talente. Dokaz je situacija sa biciklistima, plivačima, trkačima, violinistima, šahistima i ostalima koji su u svakoj generaciji sve uspešniji. Njihove sposobnosti zavise od sporog procesa mini-društva u kome se nalaze, a svako to društvo je pronašlo svoje načine da ih poboljša.
Meko i prilagodljivo
Anders Erikson sa Florida Stejt univerziteta je sproveo istraživanje o stručnosti. Naučnici su pokazivali kako različiti stavovi, načini vežbe, praksa, i stilovi učenja mogu ljude odvući sasvim drugačijim putevima.
Bilo bi smešno smatrati da svako može da uradi bilo šta ili da postane bilo ko. Takođe, mediokritet se ne krije u nama samima kao što ni bilo ko može da predvidi svoje granice ako pre toga nije uložio ogroman trud i napor da bi postigao nešto. Sposobnosti nam ne dolaze iz genetike, one su meke i prilagodljive. Svako ko je dovoljno određen, ko ima nadu i veru u velike stvari, može postići mnogo više nego što je mislio ili više od onog što mu je bilo pripisano kao granica.
