Izvor: Blic, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fizički izgled utiče na zdravlje
Svi znamo da način života igra značajnu ulogu u nastanku određenih bolesti. Međutim, bitno je i ono s čim smo rođeni, pri čemu naučnici ne misle samo na genetiku, već i na izvesne fizičke karakteristike koje mogu imati uticaja na zdravlje.
ĆELAVOST
Zdravstveni rizici: rak prostate, srčana oboljenja
Muškarci koji ostanu bez kose na vrhu glave (vertex ćelavost, to jest od temena ka potiljku) imaju dvostruko više izgleda da obole >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od raka prostate od onih koji ćelave na slepoočnicama i čelu (takozvano visoko čelo). Veruje se da je glavni krivac visok nivo testosterona u pubertetu. Američki naučnici su ustanovili da su šanse muškarca da u životu oboli od raka prostate povezane sa količinom testosterona koje telo luči još od puberteta.
Gubitak kose na vrhu glave se dovodi u vezu i sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Naučnici sa Harvarda su analizirali vezu između gubitka kose i nesmrtonosnog infarkta, angine pektoris i bolova u grudima. Otkrili su da se kod osoba koje počinju da ćelave na čelu i slepoočnicama rizik od srčanih oboljenja povećava za devet odsto, a kod onih kod kojih kosa nestaje sa temena taj rizik skače na 23 odsto. Najveći je kod muškaraca koji gube kosu na vrhu glave ka potiljku - 36 odsto. I opet su hormoni glavni krivci. Naučnici pretpostavljaju da hormoni doprinose stvaranju masnih naslaga na arterijama i izazivaju trombozu, sklonost ka začepljenju krvnih sudova.
DUGI PRSTI
Zdravstveni rizik: depresija
Muškarci s dugim prstima imaju više izgleda da obole od depresije. Naučnici sa Univerziteta u Liverpulu su otkrili da se uzrok krije u naglom prilivu hormona u matericu od osme nedelje trudnoće. Taj testosteron igra odlučujuću ulogu u formiranju muških genitalija i centralnog nervnog sistema, ali i prstiju, a pre svega palca. Višak testosterona utiče na nervni sistem, što može imati za posledicu sklonost ka depresiji. Tokom istraživanja naučnici su izmerili prste grupe muškaraca i žena, a zatim su na njima primenili Bekovu skalu koja meri stepen depresivnosti. Rezultati su pokazali da kod muškaraca, ali ne i žena, sklonost ka depresiji raste s dužinom prstiju, pre svega domalog prsta.
ŠIROKO, OKRUGLO LICE
Zdravstveni rizik: apnea tokom sna
Punije lice odaje sklonost ka apnei, to jest zastoju disanja tokom sna, kada dolazi do sužavanja ili čak potpune blokade disajnih puteva u dnu usne duplje. Tako dolazi do prestanka disanja čak i do sto puta u toku jedne noći - u trajanju od jedne sekunde do cela dva minuta - i čestog buđenja. Pored toga što izaziva hronično hrkanje, apnea može da uslovi kardiovaskularne probleme ili razne nezgode tokom dana zbog neispavanosti. Osobe koje pate od apnee žale se na veliki umor, pa im se dešava da zadremaju na poslu, tokom razgovora ili čak dok voze kola. Za ovo stanje tipične su i jutarnje glavobolje, uznemirenost i razdražljivost. Naučnici ga dovode u vezu sa visokim pritiskom, infarktom i moždanim udarom. Istraživači sa Univerziteta u Ohaju su otkrili da ljudi s širokom, kratkom glavom imaju i kraće disajne puteve koji lakše podležu blokadi.
USEK NA UŠNOJ RESICI
Zdravstevni rizik: srčana oboljenja
Nekoliko američkih i japanskih studija je pokazalo da takozvani Frankov znak, to jest dijagonalni usek na ušnoj resici, može da signalizira povećanu opasnost od nastanka srčanih oboljenja. Pretpostavlja se da je takva resica rezultat neadekvatnih hranljivih sastojaka u materici prilikom formiranja uha i posledica blokiranih sitnih krvnih sudova. To, sa svoje strane, može ukazivati na sklonost ka začepljenju krvnih sudova u drugim delovima tela, uključujući i srce.
VISOK RAST
Zdravstveni rizik: rak dojke
Žene amazonske građe, tvrde holandski naučnici, imaju više izgleda da obole od raka dojke. Istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu su proučili preko 340.000 slučajeva karcinoma dojke kod žena u postmenopauzi i otkrili da se rizik povećava za sedam odsto sa svakih pet centimetara visine. Pretpostavlja se da više žene ranije ulaze u pubertet, pa su duže izložene dejstvu polnih hormona i hormona rasta koji utiču na pojavu karcinoma.
Nov izveštaj Svetskog fonda za istraživanje raka takođe ističe da postoji veza između visine kod žena i raka pankreasa, raka dojke pre menopauze i raka jajnika. Oni pretpostavljaju da je visina neka vrsta markera genetskih, hormonalnih i nutritivnih faktora koji utiču na rast osobe od vremena provedenog u materici do adolescencije.
