Izvor: Politika, 14.Mar.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksperimenti na vinskim mušicama
Da li će tajna funkcionisanja ljudskog mozga biti otkrivena posle istraživanjima na mozgu malih krilatih insekata?
U Istraživačkom institutu Skrips, u Jupiteru na Floridi, naučnici pokušavaju da otkriju na koji način ljudski mozak pamti. Interesantno je da životinje nad kojima se obavljaju testovi u laboratorijima nisu šimpanze, psi niti pacovi već obične vinske mušice!
Ron Davis, sa Katedre za neurologiju na ovom institutu, objašnjava zašto mozak mušica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poseduje idealne karakteristike za istraživanje ljudskog mozga.
„Mozak vinske mušice prilično je jednostavne građe – ima oko 100.000 neurona. Ljudski mozak ima oko 100 milijardi neurona, što predstavlja ogromnu mrežu. Zbog tako guste mreže još nismo u mogućnosti da otkrijemo tajnu funkcionisanja ljudskog mozga.
Mozak vinskih mušica naučnici mogu da izvade i postave ga pod mikroskop dok je još u funkciji. Takođe mogu da izoluju neurone različitih funkcija i posmatraju ih kako, uz stimulaciju, šalju signale ostalim neuronima. U jednom nizu laboratorijskih testova, vinske mušice se treniraju da zapamte miris koji se povezuje s električnim šokom”, prenosi Glas Amerike.
„Koristimo cevi od pleksiglasa sa naelektrisanom bakarnom mrežicom. Prvo se u cev stavi mušica, a zatim ubaci određeni miris u cev. Miris ’A’ šokira životinjice poput blagog električnog šoka. Potom cev očistimo ubrizgavanjem svežeg vazduha, pa opet pustimo, samo drugi, miris ’B’, nakon čega mušice ne doživljavaju šok. Takvim treningom nadamo se da će mušice razviti sposobnost povezivanja. Naučiće da je jedan miris loš jer se pod njegovim dejstvom ’kažnjavaju’, a da je drugi miris u redu”, kaže Davis.
Nakon toga mušice se ispituju koliko se sećaju razlike u mirisima. Ron Davis kaže da oko 90 odsto mušica izbegava električni šok. One koje ga ne izbegavaju izdvoje se iz grupe i kasnije im se istražuju geni.
U osnovi, vinske mušice imaju iste gene kao i ljudi, samo manji broj. Ron Davis dodaje da je njihova korelacija s ljudima ono što čini njegovo istraživanje tako obećavajućim.
„Ako u mušicama pronađemo gen koji je važan za objašnjenje procesa kao što je stvaranje memorije, deo tog gena je očuvan. Taj gen može da se upotrebi za prepoznavanje sličnih gena kod miševa ili ljudi, jer oni imaju vrlo slične delove. Zbog toga sa vrlo velikom verovatnoćom možemo kod ljudi prepoznati većinu gena koji postoje kod vinskih mušica. Dakle – verovali ili ne – mi smo zapravo vrlo slični vinskoj mušici”, zaključuju američki istraživači.
Životni vek vinskih mušica je kraći od ostalih laboratorijskih životinja – miševa ili pacova. Budući da se mušice množe svake dve nedelje, u toku jedne godine naučnici mogu da proučavaju mnogo generacija i tako brzo završe studiju. A zbog male veličine, mušice mogu lako da se čuvaju u plastičnim posudama.
„Ako se pogledaju neurološke bolesti, poput Alchajmerove, Parkinsonove, razne psihijatrijske – šizofrenija, bipolarni poremećaji, autizam i ostale, sve su obeležene poremećajem u usvajanju znanja. Razvoj memorije je, čini se, karakteristika velike većine neuroloških i psihijatrijskih oboljenja”, kaže Davis.
Davis i njegov tim nadaju se da će njihov rad dovesti do leka za podsticanje kognitivnih sposobnosti, koji će pomoći mozgu da se bori protiv bolesti. On kaže da bi temeljno razumevanje procesa usvajanja znanja moglo biti ključ za lečenje i, možda, ozdravljenje.
[objavljeno: 14/03/2010]
.jpg)
