Izvor: S media, 04.Okt.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovno siromaštvo
Bolest 'materijalnog doba'.
Verujem da će jednoga dana (ako naša vrsta dovoljno dugo opstane), homosapiensi na vrhuncu evolucije istraživati svoje pretke s 20. te s početka 21. veka, te proučavati njihove navike, njihove habitate, vozila, oružja, međuljudske odnose te odnose s prirodom. Pokušavaće da ih shvate, i čudiće se njihovim pokušajima udaljavanja od sebe, jedni od drugih od prirode te želje za uništavanjem istih. Pokušavaće da shvate (verovatno neuspešno) >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sistem vrednosti ove neobične vrste. Čudiće se njihovoj ljubavi prema stvarima koja je veća od ljubavi prema ljudima. Njihovoj sebičnosti i egocentrizmu. Ovo doba nazvati će ‘materijalno doba’ i zaključiti da su ljudi iz kamenog doba živjeli prirodnije i duhovnije te ih proglasiti superiorinijima jer će njih zasigurno više razumeti.
Sistem vrednosti
U današnje vreme konzumerizma, kapitalizma, komercijalizma i konstantne trke za materijalnom dobiti, duhovnost je postala reč od koje mnogi zaziru. Nešto alternativno i marginalno. Reč koju koriste čudaci i koja se mora koristiti s oprezom, kao da ima neko magično delovanje. Ako je slučajno iskoristimo u pogrešnom kontekstu, naš bi nas sagovornik mogao svrstati u pripadnike neke 'sekte'.
Pogledajmo oko sebe ili sebe same i videćemo kakav je naš sistem vrednosti. Živimo u svetu u kojem smatramo da smo mi - dakle čovek - najviše biće. Ne poštujemo više niti jednog Boga (možda mislimo da verujemo u Njega, ali se tako ne ponašamo), niti Majku Zemlju, niti prirodu, a ni druge ljude oko sebe. Sebe gledamo kao centar univerzuma. Sebični smo, bahati i neiskreni prema sebi i drugima.
Da stvari budu još gore, dozvolili smo da materijalne stvari postanu najveće vrednosti koje posedujemo. Ne samo to: i vlastitu vrednost merimo materijalnim stvarima kojima smo okruženi te obično na taj način biramo i prijatelje - dakle one koji ‘vrede’ isto ili slično kao mi. Živimo u svetu u kojem je važnije kakav auto vozim ili kakvu garderobu nosim od toga kakva sam osoba. Jesmo li iskreni, dobri i pošteni ili neiskreni, oholi i nepošteni postalo svejedno, dok god smo dobro odeveni i zabavni u društvu.
Šta nas čini srećnima?
Ono što je u celoj priči najveći paradoks jest da smo u suštini nesigurniji i nesretniji nego ikad. Što je veća želja da se dokažemo i da imamo više novca i materijalnih dobara, to smo više nesrećni. I to iz jedne jednostavne činjenice – uvek će biti puno onih koji su pametniji, zgodniji, zabavniji, imaju više novca, bolju torbu, skuplje traperice, brži auto...
Gdje je zapelo? Što se dogodilo sa pravim vrednostima? Postaje li duhovno siromaštvo hronična bolest našeg doba i može li se izlečiti? Postoji li kakva vakcina protiv tog neznanja i neupućenosti? Zar smo se vratili unatrag na putu duhovne evolucije pa se, umesto prema svesnosti i prosvetljenju, vraćamo na nivo duhovnih ameba?
U posljednjih nekoliko dcenija objavljeno je puno studija na temu sreće. Rezultati ovih studija vrlo su zanimljivi. Sve nas najviše usrećuju deca, porodica i prijatelji. Oni su nam takođe i najvažniji u životu, kao i naše zdravlje. Pomoć drugima zauzima visoku drugu poziciju na lestvici sreće, većinu ljudi usrećuje kada mogu pomoći drugima. Druženje i socijalni kontakti čine nas sretnima. Vera je takođe među prvih pet mesta u mnogim studijama kao i duhovni rast, dobri međuljudski odnosi i viši životni ciljevi. Sudeći po ovome čini se da ipak većina nas nije potpuno zaboravila što je važno u životu. Možda nas samo treba često podsećati. Za nekoga to znači otići svake nedelju u crkvu, neko drugi čita duhovne knjige, bavi se nekom duhovnom disciplinom. Za nekoga je to posao kroz koji čini nešto dobro za zajednicu u kojoj živi. Za nekoga volontersko pomaganje drugima.
Duhovni put
Religija ili neka druga duhovna disciplina ovde su da nas podsećaju na to koja je naša prava priroda. A duhovni učitelji su svugde oko nas. Naše majke i očevi, naša deca, naš partner, naši prijatelji - svi su oni naši su duhovni učitelj. Od Dalai Lame do tete u dućanu, znamo li slušati, svaka osoba u našem životu može nas nešto naučiti. Priroda je naš učitelj. Drvo, livada, brdo, more... Umesto da merimo vrednosti količinom novca, izgledom, socijalnim statusom, verom, rasom itd. merimo vrednosti čoveka njegovom dobrotom i dobrim delima (posebno prema onima koje ne poznajemo jer, lako je biti dobar prema prijateljima i porodici).
I na kraju, šta nas zapravo duhovnost uči? Uči nas kako biti bolja i funkcionalnija osoba, kako biti saosećajni, dobri, pozitivni, kako voleti, kako nesebično dati sebi ali i drugima, kako pronaći svoj mir, svoj komad sreće i - podeliti ga sa svima.
Izvor: She.hr
