Izvor: B92, 25.Mar.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doživotna dijeta jedini lek
Celijakija (ili glutenska enteropatija) je hronična, gastroenterološka, autoimuna bolest koju karakteriše netolerancija organizma na gluten, odnosno belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi.
Pojavljuje se kod ljudi koji su genetski skloni ovom oboljenju, ali se može javiti i kao posledica infekcija ili stresa. Statistika kaže da više od milion ljudi samo u Evropi boluje od ove bolesti i da na svaki dijagnostikovan slučaj dolazi još sedam neprepoznatih.
Pravovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prepoznavanje celijakije je i najveći problem za adekvatno lečenje, jer simptomi dugo mogu biti prikriveni. Bolest koja se ne leči može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su oštećenje sluzokože tankog creva, smanjenje lučenja nekih hormona, otežana probava, razvoj vrlo teških i smrtonosnih bolesti. Zbog toga je pravilna ishrana od najvećeg značaja, jer obezbeđuje nesmetan rast i razvoj najmlađih, funkcionisanje i obnavljanje organizma, a kod tinejdžera i odraslih očuvanje zdravlja i svih vitalnih funkcija. Za čitaoce "Života plus” o celijakiji govori prof. dr Vojislav Perišić, gastroenterolog pedijatar, iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.
- Celijačna bolest je posebna vrsta imunološke bolesti, pre svega sluznice tankog creva, čiji je pokretač skupina belančevina iz žitarica koja se zove gluten. Pravovremena dijagnoza je vrlo značajna, jer lečenje, odnosno ishrana bez proizvoda koji sadrže gluten, tj. proizvoda od pšeničnog brašna, raži i ječma sprečava sledeće komplikacije: tešku pothranjenost, nizak rast, neobjašnjive anemije, izostanak ili prekid puberteta, brzo zamaranje, tvrdokorne probavne smetnje, osteoporozu, infertilitet, maligne bolesti kao naprimer T-limfom takog creva, karcinom jednjaka i druge.
Koja grupa ili uzrast stanovništva su najpodložniji ovom oboljenju?
- Bolest može da se ispolji u svakoj životnoj dobi, među svim kategorijama stanovništva. Može se javiti već kod beba, ali i u tinejdžerskom ili zrelom dobu. Za razliku od prethodne decenije, kada se celijačna bolest ispoljavala prvi put kod dece u drugoj godini hroničnim prolivom, mršavljenjem, teškom anemijom, sada se znaci bolesti kao, na primer, tvrdokorna, neobjašnjiva anemija, stagnacija u rastu težine i zastoj u linearnom rastu, najčešće javljaju tek u predškolskoj dobi.
Kako oboleli treba da se hrane i kakva se terapija prepisuje?
- Osnov lečenja bolesti je doživotna dijeta bez glutena tj. svih proizvoda koji sadrže pšenično, raženo i ječmeno brašno. Kao odlična zamena koriste se takozvana bezglutenska brašna i gotovi proizvodi - konditorski, makarone, testa za picu, fina bezglutenska brašna za torte i kolače itd. Problem u sprovođenju celijačne dijete je što se gluten nalazi u veoma velikom broju namirnica koje na prvi pogled ne bi trebalo da ga sadrže, kao što su jogurt, razni premazi, kobasice, mesni naresci, paštete, majonez, čokolade, sladoled... Unos namirnica sa na prvi pogled malim količinama glutena, ne donosi i sprečava oporavak, već održava bolesno stanje.
Koliki procenat ljudi u Srbiji boluje od ove bolesti i koliko su ljudi informisani?
- Procenjuje se da 1% opšte populacije ima celijačnu bolest. Međutim, čini se da je taj procenat veći i približava se cifri od 3%. Informisanost srpskog stanovništva o ovoj bolesti je nedovoljna. Zbog toga se zalažem da se podrži aktivnost Celijačnog udruženja Srbije koja obavlja pionirski posao na ovom planu i od pomoći je u rešavanju svakodnevnih problema i dilema u vezi sa ishranom, prvenstveno najmlađih.
Znak prešarane pšenice
Roditelji dece obolele od celijakije udružili su se u osnovali udruženje koje pomaže i olakšava život obolelima. Predsednik udruženja Vesna Pavkov kaže:
- Republički zavod za zdravstveno osiguranje je među prvima shvatio značaj dobrog sprovođenja dijete i omogućili su nam da na teret države dobijemo pet kilograma veoma kvalitetnog brašna mesečno. To nije mnogo, ali nam znači kada se u obzir uzme da kilogram bezglutenskog brašna košta čak 700 dinara, dok obično košta tek 40. Udruženje je uspelo i u tome da se o celijakiji sve više govori i da se ona lakše prepozna i dijagnostikuje. Veoma je važno upoznati okolinu sa ovim problemom, jer to može olakšati život obolelima.
Doskora je bilo veoma teško saznati tačnu dijetu, odnosno kako se priprema hrana, koji proizvodi su sigurni i gde mogu da se kupe. Na inicijativu udruženja, dr Perišić je sastavio brošuru pod nazivom „Moderni principi dijagnostike celijačne bolesti" koja je prosleđena na adrese svih lekara primarne prakse širom Srbije. To je jedan od načina bržeg postavljanja dijagnoze, što je veoma važno jer celijakija nije retka bolest, kao što se do sada verovalo. Pratimo i domaće proizvođače a naše udruženje poseduje licencu da nekom proizvodu dodeli međunarodno priznati znak prešarane pšenice koji, kada se nađe na nekom proizvodu, garantuje obolelom da je taj proizvod prošao sve kontrole i da nema opasnosti od konzumacije.
Postoji li zakon?
Na pitanje da li su proizvođači u Srbiji dužni da naznače prisustvo glutena u svojim proizvodima i da li je ta obaveza regulisana zakonom, Dr Ivan Stanković, profesor na Farmaceutskom fakultetu i član komisije za izradu pravilnika o dijetetskim namirnicama, kaže:
- U Srbiji proizvođači nisu obavezni da naznače da li njihov proizvod sadrži gluten. Prema Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica obavezni su samo da, ako koriste skrob ili modifikovani skrob kao sastojak, navedu njegovo poreklo ukoliko može da sadrži gluten. U EU prema Direktivi o označavanju alergena u namirnicama obavezno je navođenje prisustva žita i proizvoda od žita koji sadrže gluten. Ali, prema nacrtu novog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih namirnica i dijetetskih suplemenata koji je u proceduri usvajanja, i kod nas će, nadam se, uskoro označavanje alergena u namirnicama biti obavezno.
Izvor: J.S. Jovanović, Novosti.rs
