Izvor: B92, 06.Okt.2011, 16:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Donacija organa za muslimane tabu

Transplantacija organa nekome može da spasi život, međutim, u velikom broju zemalja, spremnost na doniranje prilično je na niskom nivou, dok je u muslimanskim zemljama to veoma osetljiva tema jer o njoj u Kuranu nema smernica.

Mišljenja u muslimaskom svetu su podeljena. Oni koji odbacuju mogućnost doniranja, pozivaju se na versko načelo koje govori o integritetu ljudskog tela, koje upravo Kuran propoveda.

Mohamed Gali, teolog sa holandskog Univerziteta u Lajdenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima razumevanja za kritičare doniranja organa.

„Oni veruju da telo i nakon smrti mora biti zaštićeno. Takve formulacije možete pronaći u Kuranu ili u citatima pojedinih proroka. Zato kritičari doniranja smatraju da je odstranjivanje ljudskih organa neprimereno", izjavio je Gali za nemački državni radio "Dojče vele".

Drugi problematičan aspekt jeste pitanje „vlasništva" ljudskog tela. O tome se u islamskom svetu prilično diskutuje. Za muslimane jedini vladar i zaštitnik svih vernika jeste Alah.

„Čovek može da donira samo ono što poseduje. Ali čovek nije vlasnik svog tela, već njegov tvorac, a to je Bog", objašnjava Gali.

Ali u Kuranu ne postoji apsolutna zabrana kojom bi se sprečilo doniranje organa preminule osobe, kaže Saim Jeprem, profesor islamske teologije.

U islamu važi načelno pravilo, ono što nije potpuno zabranjeno - dozvoljeno je. Oni vernici koji toga nisu svesni, doniranje organa dovode u pitanje.

„Ako bi društvo poradilo na podizanju nivoa svesti, kada bi teolozi i akademici ljudima objasnili kako stvari stoje, onda bi doniranja organa bilo više", smatra Jeprem.

Donacija organa u islamskim državama ipak se praktikuje. Doduše neki uslovi moraju biti ispunjeni.

„Doniranje organa ne sme imati komercijalni karakter, etička pravila ne smeju biti narušena i osnovna načela islama", kaže profesor Jeprem.

O najvažnijim pravilima u pogledu doniranja organa, još 2008. godine dogovor su postigli učesnici međunarodne Konferencije propovednika Islama. Oni su transplantaciju organa u slučaju smrti okarakterisali kao čin saosećanja, a ne kao nepoštovanje preminulog.

S druge strane, doniranje organa je moguće i za vreme života. Pod uslovom da je korist primaoca daleko veća od moguće štete koja bi bila naneta donatoru.

Drugim rečima i u islamskog svetu doniranje organa je sve manje tabu, doduše spremnost ljudi na zaveštavanje organa i dalje je mala, iako se o tom problemu u muslimanskim državama diskutuje još od 50-ih godina.

Mišljenja su oduvek bila podeljena, a u pojedinim regionima je doniranje organa bilo i zabranjeno, na primer u Pakistanu i Indiji. Pa ipak, otpor prema mogućoj transplantaciji organa opada u svim delovima sveta, na to ukazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Nastavak na B92...