Izvor: B92, 13.Maj.2010, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolazi kiša, osećam u kostima
Ako i vama visoka vlaga, promene pritiska vazduha i druge pojave izazivaju glavobolje, nesanicu, iscrpljenost... i vi ste verovatno meteoropata.
Izvor: Magazin VITA
Zbog približavanja novog ciklona biometeorološke prilike će se tokom dana pogoršavati, pa bi kod ljudi osetljivih na vreme mogla da se pojavi glavobolja, a noću nesanica. Hronični bolesnici mogu da imaju pojačane tegobe. Tako otprilike može da glasi neka od bioprognoza u danima kasne jeseni ili rane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zime koja predviđa loš dan za osobe osetljive na vreme.
Vreme više nije samo izgovor za neobavezan razgovor kad nam nedostaju druge teme, vremenske promene zaista zanimaju mnoge od nas. Biometeorološke prognoze sve su čitanije i slušanije, jer je I sve više ljudi koje promene vremena pogađaju u zdravstvenom smislu. Nekada su samo starije osobe ili osobe koje su se oporavile od teških fizičkih povreda govorile da, primer, osećaju u kostima (ili u ožiljcima) dolazak zahlađenja, a danas i mlade i snažne osobe "padaju u nesvest" i skoro da padaju s nogu kad se sprema oluja.
Biometeorologija je grana meteorologije koja se bavi uticajem vremenskih prilika na ljude, životinje i biljke. U biometeorološkim prognozama najavljuju se vremenski uslovi koji mogu loše da se odraze na zdravlje većeg broja ljudi, naročito hroničnih bolesnika, u prvom redu onih koji boluju od kardiovaskularnih i reumatskih bolesti, kako bi se ugrožene osobe pravovremeno pripremile i po mogućnosti, prilagođenim ponašanjem i doziranjem lekova, sprečile pojavu zdravstvenih teškoća.
Svaki treći osetljiv
Prema nekim statistikama, približno svaka treća osoba ima tegobe koje se javljaju pod uticajem vremenskih promena. Hladnoća, vrućina, vetrovi, kolebanja pritiska... mogu izazvati glavobolje ili opteretiti krvotok. U ekstremnim slučajevima vreme može da prozrokuje radnu nesposobnost, čak i teške depresije.
Naučna istraživanja su pokazala da se u organizmu usled toplote, tj. visokih spoljnih temperatura, snižava krvni pritisak i usporava krvotok. U takvim uslovima je smanjeno snabdevanje organizma kiseonikom, što kao posledicu može da ima umor i iscpljenost. Osim toga, organizam zbog znojenja pojačano gubi tečnost, zbog čega krv postaje gušća. Zato je pri toplom vremenu, kako bi se sprečila dehidracija, potrebno piti puno tečnosti.
Zimi pak organizam ubrzava svoje aktivnosti: izlučuje više mokraće, udeo šećera, kalcijuma, fosfata, natrijuma i magnezijuma u krvi raste, kao što raste i nivo krvnog pritiska, a poznato je da visok krvni pritisak opterećuje srce i podstiče proces zakrečenja krvnih sudova. Zato za pacijente s jako visokim krvnim pritiskom rizik od pojave srčanog ili moždanog udara raste u hladnom delu godine.
Da li ste meteoropata
Ako i vama promene vazdušnog pritiska, visoka vlaga, elektricitet u vazduhu (pozitivni joni čija se količina dramatično povećava pred oluju) i druge vremenske pojave izazivaju smetnje kao što su glavobolja, omaglice, vrtoglavice, naglo padanje krvnog pritiska, problemi sa spavanjem i nesanica, iscrpljenost, bezvoljnost, loša koncentrisanost, razdražljivost, a ako ste hronični bolesnik i pogoršanje hroničnih tegoba, i vi patite od meteoropatije, odnosno vi ste se meteoropata.
Meteoropatija je grupa simptoma koji se javljaju kod ljudi kod promene meteoroloških uslova (temperatura vazduha, vlažnost i pritisak, vetrovi, jonizacija, grmljavina, kiša), odnosno i do dva dana pre nego što te promene zaista i nastupe. Meteoropatija može biti primarna ili sekundarna. Primarna pogađa inače zdrave osobe, a manifestuje se najčešće kroz teškoće kao što su kao iscrpljenost, loše raspoloženje, slabost, glavobolja. Sekundarna pogađa hronične bolesnike i manifestuje se kao pogoršavanje simptoma već postojećih bolesti.
Svi mi reagujemo na loše vremenske uslove, naročito na ekstremne vremenske pojave, ali nismo svi redovno "bolesni od vremena", a upravo to je glavna odlika meteoropata. Na vreme su najosetljivije žene srednjeg doba, starije osobe oba pola i hronični bolesnici.
Sve dalje od prirode
Po jednoj teoriji sve osetljiviji na vreme postajemo zbog toga jer smo se udaljili od prirode i njenih zakona. Najčešće smo u zatvorenim prostorima - zimi se grejemo na veštački način, leti se hladimo na veštački način - ukratko, činimo sve da što manje osetimo promene vremenskih uslova. Zbog toga slabi naš ugrađeni mehanizam autoregulacije, odnosno postajemo sve manje sposobni da se prilagođavamo promenama. Uostalom, ne treba zanemariti ni velike temperaturne šokove koje organizam doživi kad zimi iz pregrejanih prostora izađemo na temperature ispod nule ili kad leti iz prerashlađenih stanova i kancelarija izađemo na +30° C.
Naučnici su uspeli da objasne pojavu nekih od simptoma meteoropatije, naročito kod hroničnih bolesnika. Primer, pogoršanje stanja kod srčanih i bolesti krvnih sudova tokom velikih hladnoća objašnjava se stezanjem krvnih sudova koje izazivaju niske temperature, a to stezanje povećava otpor u sistemu krvnih sudova.
Padanje atmosferskog pritiska pogoršava simptome kod reumatskih bolesti. Pad pritiska, naime, uzrokuje širenje tečnosti i vazduha, pa tako i onih unutar zglobnih ovojnica, a to širenje pojačava bol. Obolelima od astme dodatno smeta hladno (stezanje disajnih puteva) i suvo vreme, ali i visoka koncentracija polena u vazduhu.
Pomozite sebi
Osobe kod kojih promena vremena izaziva blage tegobe, ne moraju odmah posezati za lekovima. Bolje je prvo isprobati prirodne metode i sredstva.
• Za početak, kao i u svemu, važna je uravnotežena ishrana s puno voća i povrća koji će nam dati dovoljno vitamina, minerala i vlakana. Potrebno je da pijemo dovoljno vode kako bismo izbegli dehidraciju. Naravno, nužno je dovoljno da spavamo, makar sedam sati dnevno. Pre počinka nemojte da jedete, pijete alkohol, pušite niti se bavite teškim umnim ili fizičkim zadacima. Provetrite spavaću sobu i zamračite je. To su osnovni preduslovi kako biste lakše zaspali i kvalitetnije spavali.
• Osobe osetljive na vreme, posebno hronični bolesnici, trebalo bi da prate biometeorološke prognoze i pridržavaju se njihovih preporuka.
• Ako ste razdražljivi i loše raspoloženi, pokušajte da se smirite uz šoljicu čaja od nane ili kamilice. Čaj od belog gloga ili preparati na bazi gloga mogu da pomognu ako imate problema s krvnim pritiskom. Glog, naime, odlično reguliše pritisak - ne samo što snižava povišeni nego i povisuje prenizak krvni pritisak.
• Cirkulaciju krvi pokušajte da podstaknete naizmeničnim tuširanjem hladnom i toplom vodom ili masažom rukavicom pod tušem.
• Akupunktura može da ublaži bolove pa i smanji potrebnu količinu sredstava protiv bolova.
• Jaka kafa s dodatkom limunovog soka može da ublaži glavobolju.
• Što više vremena provodite na otvorenom, čak i ako je vreme hladno i vlažno. Redovno se bavite fizičkom aktivnošću.
• Kod ozbiljnijih tegoba obavezno se obratite lekaru. Hronični bolesnici moraju da uzimaju propisanu terapiju i menjaju je samo uz konsultacije s lekarom.
Promene klime
Bilo bi neobično da se na ukupnu populaciju na neki način nisu odrazile klimatološke promene koje nas pogađaju poslednjih deset do dvadeset godina. Vremenski ekstremi sve su češći, u kontinentalnim krajevima kao da smo dobili samo dva godišnja doba - leto i zimu, između najniže i najviše dnevne temperature ponekad je razlika i veća od 15° C, prosečne temperature svuda rastu... zato je i veliko interesovanje za biometeorologiju potpuno razumljivo.
