Izvor: B92, 22.Mar.2012, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktori bliži predviđanju infarkta
Često se desi da neko prođe pregled kod kardiologa da bi onda nekoliko dana kasnije doživeo srčani udar.
Naučnici su pronašli rešenje koje bi jednoga dana moglo da pomogne doktorima da izračunaju da li je infarkt „blizu”, u nadi da će ga sprečiti.
Mnogi srčani udari posledica su pucanja masnih naslaga u arterijama od čega nastane krvni ugrušak koji zaustavi cirkulaciju. Problem je u tome što ni najbolji testovi danas ne mogu da predvide kad će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se to desiti.
„Nemamo načina da saznamo da li će neka arterija pući, čime bismo sprečili srčani udar”, kazao je dr Erik Topol, direktor na Scripps Translational Science Institute u Kaliforniji.
Međutim, u sredu (21.3) su istraživači sa Scrippsa pronašli novi putokaz - analizirajući krv tražili su ćelije koje ljušte oplatu ozbiljno oštećene arterije.
Topolov tim je merio nivo tih deformisanih ćelija u krvotoku a istraživanje je objavio u žurnalu Science Translational Medicine.
Naučnici će ubrzo započeti neophodne studije kako bi otkrili način na koji te ćelije mogu da izgledaju pre infarkta i da li bi njihovim lociranjem i uzimanjem lekova za sprečavanje ugrušaka mogao da se spreči i srčani udar.
Međutim, ne treba očekivati da će ovakav test predvideti srčane udare u skorije vreme - potrebno je još dosta istraživanja, što ne znači da kardiolozi nisu zaintrigirani.
„Ova studija je prilično uzbudljiva”, kaže dr Daglas Zajps sa Univerziteta Indijana. To nagoveštava da su ćelije povređene „ne samo nekoliko minuta pre” infarkta, već „verovatno nekoliko sati, čak i nekoliko dana ranije”.
„Ovo je fin i provokativni prvi korak”, dodao je kardiolog Vilijam Litl.
Doktori danas mogu da kažu ko ima najveći rizik od srčanog udara: oni sa visokim pritiskom i holesterolom, pušači, dijabetičari, gojazni i tromi.
Ali nema načina da se odredi kad je infarkt neminovan. Testovi mogu da pokažu da li se neka arterija sužava ili da li se srčani udar zbio i oštetio srčani mišić. Ali ne mogu da kažu da li je arterijski plak spreman da pukne.
Tako da nije neobično ako neko doživi infarkt nedugo pošto je prošao pregled i rečeno mu je da ne brine zbog bola u grudima.
Topolov tim je proučavao ćelije koje je endotel otpustio u krvotok; nazvane su „cirkulišuće endotelske ćelije”. On je uzeo uzorke krvi od 50 pacijenata koji su preživeli infarkt - pre bilo kakvih testova ili lečenja - i od 44 zdrava doborvoljca. Kod obolelih su pronašli mnogo endotelskih ćelija u krvi, a kod zdravih veoma malo.
Iznenađenje je bilo to što su ćelije kod obolelih bile strašno deformisane. Topol ih je nazvao „bolesnim ćelijama”.
Studija nije mogla da odredi kad su se te abnormalne ćelije prvi put pojavile - što je ključno pitanje.
Topol misli da se plakovi postepeno lome i da mogu da rasipaju ove ćelije i do dve nedelje pre infarkta. On je naveo rezultate autopsija koji su pokazali da su arterije iscelile nekoliko pucanja arterijskog plaka pre onog konačnog koji ih je ubio.
