Izvor: B92, 05.Jul.2023, 08:09
Dijabetes tipa 2: Simptomi, kontrola i prevencija
Dijabetes tipa 2 je hronično stanje koje karakteriše povišen nivo šećera u krvi i otpornost organizma na dejstvo insulina.
Kroz ovaj tekst ćemo se baviti faktorima rizika, dijagnozom, simptomima i razlikama u odnosu na dijabetes tipa 1, lekovima i terapijama za dijabetes tipa 2, kao i preporučenom ishranom za osobe koje boluju od ove bolesti. Napominjemo da je neohodno da pre svega konsultujete svog lekara.
Dijabetes melitus tip 2 je hronično oboljenje koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << karakteriše povišenim nivoom šećera (glukoze) u krvi. U ovom obliku dijabetesa, telo ne koristi adekvatno insulin ili ne proizvodi dovoljno ovog hormona.
Insulin je odgovoran za regulisanje nivoa šećera u krvi. Dijabetes tipa 2 često se javlja kod odraslih osoba, a rizik od razvoja bolesti povećava se kod osoba sa prekomernom telesnom masom, fizičkom neaktivnošću, lošom ishranom i genetskom predispozicijom. Kontrola telesne težine, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i lekovi mogu pomoći u upravljanju dijabetesom tipa 2.
Dijabetes melitus tip 2 je kompleksno oboljenje koje može biti izazvano kombinacijom genetskih i životnih faktora. Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu povećati verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2.
Prekomerna telesna težina je jedan od glavnih faktora rizika. Višak masnog tkiva, posebno u predelu stomaka, može ometati pravilno delovanje insulina.
Manjak fizičke aktivnosti
Neaktivnost ili nedostatak fizičke aktivnosti takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2, jer fizička aktivnost pomaže u kontroli telesne težine i poboljšava osetljivost na insulin. Loša ishrana koja je bogata prerađenim namirnicama, šećerima, zasićenim mastima i siromašna vlaknima može doprineti pojavi dijabetesa tipa 2.
Genetika
Genetika takođe igra ulogu, jer osobe sa članovima porodice koji imaju dijabetes tipa 2 imaju veći rizik od razvoja bolesti. Ostali faktori rizika uključuju stres, pušenje, hipertenziju (povišen krvni pritisak) i poremećaje sna. Razumevanje ovih faktora rizika može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2 i promovisanju zdravog načina života.
Dijagnoza dijabetesa tipa 2 postavlja se na osnovu nekoliko faktora. Prvo, lekar će uzeti detaljnu anamnezu pacijenta, uključujući informacije o simptomima koje osoba doživljava i njihov trajanje.
Nakon toga, sledi fizički pregled koji može uključivati merenje krvnog pritiska, procenu telesne mase i obima struka. Da bi se potvrdila dijagnoza, obavlja se laboratorijski test krvi koji meri nivo šećera u krvi.
Obično se koristi test glukoze u krvi naštećenje, gde se meri nivo glukoze u krvi nakon što je osoba postila prethodnih 8 do 12 sati. Takođe, može se izvršiti test HbA1c koji pruža informacije o prosečnom nivou glukoze u krvi tokom poslednja 2-3 meseca.
Na osnovu rezultata ovih testova i smernica, lekar će doneti dijagnozu dijabetesa tipa 2 i započeti odgovarajući tretman. Redovne provere nivoa šećera u krvi mogu biti neophodne za praćenje stanja i prilagođavanje terapije.
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu biti suptilni i postoji mogućnost da se do njihovog javljanja dolazi veoma postepeno. Neki od uobičajenih simptoma uključuju često mokrenje, prekomernu žeđ, konstantan osećaj gladi, gubitak težine bez objašnjivog razloga, umor, često infekcije, sporije zarastanje rana i često se javlja svrab kože.
Međutim, važno je napomenuti da neki ljudi s dijabetesom tipa 2 mogu biti asimptomatski ili imati vrlo blage simptome koji mogu proći neprimećeno. Zbog toga je važno redovno obavljati lekarske preglede i testiranje nivoa šećera u krvi, posebno ako postoji povećan rizik od dijabetesa tipa 2, kao što su prekomerna telesna težina, porodična istorija bolesti ili druge zdravstvene indikacije.
Dijabetes tipa 1 i tipa 2 su dva različita oblika dijabetesa sa različitim uzrocima i karakteristikama.
Dijabetes tipa 1 obično se javlja u mlađem uzrastu i rezultat je autoimune reakcije u kojoj imunološki sistem napada i uništava insulin-producirajuće ćelije pankreasa. To rezultira nedostatkom insulina u organizmu, pa osobe s dijabetesom tipa 1 moraju da primaju insulin spolja.
Dijabetes tipa 2 se obično javlja kasnije u životu, često kod odraslih osoba, i karakteriše ga otpornost na insulin ili nedovoljna proizvodnja insulina. Ovaj tip dijabetesa se povezuje s prekomernom telesnom težinom, fizičkom neaktivnošću i genetskom predispozicijom.
U nekim slučajevima, dijabetes tipa 2 se može kontrolisati dijetom, fizičkom aktivnošću i oralnim lekovima, dok u drugim slučajevima može biti potrebna i insulinska terapija. Važno je napomenuti da su i dijabetes tipa 1 i tipa 2 ozbiljna oboljenja koja zahtevaju pravilno lečenje i praćenje.
Obolelim od dijabetesa tipa 2 mogu biti propisani različiti lekovi i terapije u zavisnosti od individualnog stanja i potreba. Prva linija terapije obično uključuje promene u načinu života, kao što su pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost.
Održavanje zdrave telesne težine i uravnotežena ishrana sa smanjenim unosom ugljenih hidrata i zasićenih masti mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. Fizička aktivnost, kao što je šetanje, trčanje ili vežbe snage, može poboljšati osetljivost na insulin.
U nekim slučajevima, ukoliko promene načina života ne uspeju da adekvatno kontrolišu dijabetes, lekar može propisati oralne lekove koji pomažu smanjenje nivoa šećera u krvi. U naprednijim slučajevima, insulinska terapija može biti neophodna. Insulin se može davati injekcijom ili putem insulinske pumpe. Uvek je važno da se pridržavate saveta svog lekara i redovno pratite nivoe šećera u krvi kako biste efikasno upravljali dijabetesom tipa 2.
Ishrana za dijabetičare tipa 2 treba biti usmerena ka održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i održavanju zdrave telesne težine.
Preporučuje se uravnotežena ishrana koja uključuje raznovrsne namirnice. Ključni princip je regulacija unosa ugljenih hidrata.
Izbegavajte brze šećere
Važno je izbegavati brze šećere i rafinisane ugljene hidrate (poput belog hleba i slatkiša) koji mogu brzo podići nivo šećera u krvi. Umesto toga, treba birati složene ugljene hidrate poput celih žitarica, voća i povrća, koji se sporije razgrađuju i obezbeđuju dugotrajniju energiju. Ishrana treba biti bogata vlaknima, koja pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi i održavanju zdrave probave.
Smanjite masti
Takođe je važno ograničiti unos zasićenih masti i trans masti, koje mogu povećati rizik od srčanih bolesti. Preporučuje se unos zdravih masti, kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i avokado. Redovni obroci i kontrolisane porcije takođe su važni za održavanje stabilnih nivoa šećera u krvi. Individualizovani plan ishrane treba da se prilagođava potrebama svakog pojedinca, uz konsultaciju s nutricionistom ili dijabetologom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
