Izvor: B92, 05.Feb.2011, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depresivni zbog zime?
Pao je sneg, temeperature su jednocifrene i u minusu, a dani su sve mračniji. Ovo doba godine može dosta pomutiti raspoloženja. Sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja se javlja kada dani postaju kraći i to kod 5% odraslih, sa tim da 20% ljudi ima simptome koji nisu dovoljni da bi se postavila dijagnoza.
Patriša Rid je klasičan primer. Ima 58 godina i dijagnostifikovanu depresiju veći deo svog života, međutim, simpromi su sve teži poslednjih godina u zimskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << periodu.
”Mračnije je i hladnije i nije mi ni do čega”, kaže Patriša. Ukoliko nema unapred isplaniran dan, može provesti ceo dan u kućnoj haljini. Noću ima problem da zaspi i ostaje dugo budna zbog čega ponekad spava i u toku dana. U periodu praznika, stres se povećava, a sa njim i depresija. Oba roditelja su joj umrla, otac 1977. a majka 2008, a ima i ćerku koja nije bliska sa porodicom.
Sećanja na smrt oca koja se desila u januaru pogoršavaju stanje uma u tom mesecu. ”Praznici više nisu ono što su bili”, govori ona. Njeno najbolje oružje protiv depresije je naterati sebe da izađe i uživa u onome što voli. Ponedeljkom ide na kontra ples uprkos ružnom vremenu.
Džaleh Ganbari (24) takođe ima problem sa zimskom depresijom. Kako sunce već zađe kada kreće sa posla, samo dođe kući, legne i gleda televiziju. Leti izlazi skoro svakog dana. Nedelju najčešće provodi u krevetu mrzeći sebe.
Međutim, za Džaleh, praznici nisu tako crni kao za Patrišu. ”Obožavam da poklanjam i da budem u prijatnom društvu.” Dok sprema kolače i sluša muziku, oseća se veselo, ali kada se praznici završe, tuga se vraća.
Sezonski afektivni poremećaj se, prema istraživanju, javlja kod osoba kojima nisu bile zadovoljene sve potrebe u periodu od 8-26. meseca života. Zimsko svetlo i hladnoća pokreću takvu vrstu emocija.
Simptomi ove bolesti su osećaj bespomoćnosti, beznađa i osećaj da se ništa ne menja i da osoba ne može da utiče na okolinu. Mnogi lekari prepisuju lekove protiv anksioznosti i depresije, ali lekovi ne eliminisu ovakvu vrstu osećanja.
Robert Fusko, vođa istraživanja o ovom poremećaju kaže: ”Način borbe protiv ovoga je ubeđivanje nekoga da je vredan bez obzira na sve, podstaći osećaj osobenosti koji svi imamo.”
Oni kojima se na ovaj način ne može pomoći, u periodu praznika se osećaju još usamljenije i još tužnije. Najbolja stvar koju mogu za sebe da urade je da popričaju sa svojim lekarom.
