Izvor: Objava, 08.Apr.2020, 19:39

Deformiteti kičme kod dece – kako se boriti

Način života se promenio – sve više se vremena provodi pred televizorom i laptopom, manje je kretanja i fizičke aktivnosti, lošija je ishrana i posledice se mogu primetiti u zdravlju i dece i odraslih. Posledice kod dece su mnogo veće nego kod odraslih. Nezdrav način života može kod dece izazvati različite zdravstvene probleme koji ako se ne dijagnostifikuju i ne leče na vreme mogu imati negativan uticaj na celokupan kasniji život. Pored gojaznosti koja je čest problem današnje dece i problemi sa telesnim deformitetima su veoma zastupljeni. Sve je veći broj dece sa deformitetima kičme.

Kosti i skelet su izuzetno važni za naš celokupan organizam. Kosti rastu i sazrevaju tokom života pod uticajem hormona, hranljivih materija i mehaničkih sila. Tokom detinjstva i adolescencije ovi procesi su najizraženiji pa se zato smatra da je pojava telesnih deformiteta kod dece posebno povećana u periodu kada dete počinje da hoda, kada kreće u školu i u periodu adolescencije. Deformiteti kičmenog stuba i stopala, nastaju tokom rasta i razvoja deteta zbog genetskih činilaca, loše ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. Smatra se da je najčešći uzrok nastanka deformiteta slabost mišića koja nastaje upravo zbog nedovoljne fizičke aktivnosti.

Dijagnostifikovanje deformiteta kičmenog stuba

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljnog pregleda lekara. Pregleda se lako obučeno dete u stojećem stavu. Pedijatar posmatra položaj kičmenog stuba, lopatica i karlice, položaj ramena, simetriju tela, oblik stopala i pravilnost hoda. Ove preglede je potrebno obavljati jednom godišnje, a po potrebi i češće. Prilikom postavljanja dijagnoze može se konsultovati sa specijalistima - ortopedom ili fizijatrom.
Deformiteti skeleta koji se uoče treba lečiti ili fizikalnom terapijom ili ortopedsko-hirurškim zahvatima. Rano otkrivanje omogućava uz sprovođenje terapije - vežbi i promene načina života (bavljenje sportom - plivanje, korektivna ili ritmička gimnastika, balet, zdrava ishrana,...) korekciju deformiteta i bolji učinak. Vežbe koje se primenjuju kada se uoči neki deformitet se sastoje od vežbi jačanja i istezanja mišića, vežbi balansa i ravnoteže, korekcije hoda i vežbi disanja.

Najčešći deformiteti kičme kod dece

Najčešći deformitet kod dece i adolescenata je skolioza. Skolioza je krivljenje kičmenog stuba u lateralnoj ravni. Krivljenje može biti na desnu ili levu stranu u obliku slova C ili na obe strane u obliku slova S. Može biti iskrivljena cela kičma ili deo kičmenog stuba, sa ili bez rotacije.

Skolioza može biti urođena ili stečena. Urođena skolioza je bolest sporog, progresivnog toka i zahteva dugotrajno lečenje. Bolest se mora dijagnostifikovati pre nego što dete počne da sedi. U lečenju urođene skolioze se primenjuju različite vežbe (aktivne i pasivne) i specijalni mideri. Stečena skolioza je mnogo češća od urođene. Često se javlja posle desete godine. Vremenom napreduje i zahvata grudni deo kičme. Najčešće se terapija sastoji od vežbi. Ako se redovno i pravilno vežba blaži oblici se mogu ispraviti. Teži oblici zahtevaju nošenje specijalnih midera a najteži operaciju. Prognoza u mnogome zavisi od stepena krivljenja i brzine rasta deteta.

Drugi česti deformitet kičme je kifoza. Kod kifoze se kičmeni stub savija prema napred tako da je deformacija kod sredine grudne kičme i praćena je krivljenjem kičme u donjem delu leđa. Doktori smatraju da je u nastanku kifoze uloga nasleđa velika. Kifoza se može javiti i kod dečaka i kod devojčica. Ako se na vreme ne uoči kifoza, ona se pojačava i može postati nekorektibilna. U nastanku kifoze bitni faktori su fizička neaktivnost, dosta sedenja i nepravilan položaj pri sedenju.

Kako sprečiti deformaciju kičme kod dece

Naravno, mnogo bolje je sprovoditi prevenciju nego kasnije lečiti i ublažavati simptome kada već dođe do deformacije.

U okviru preventivnih mera treba organizovati svakodnevnu fizičku aktivnost detata, smanjiti vreme koje dete provodi pred televizorom, kompjuterom, tabletom,.. Prilikom sedenja za pisaćim stolom obratite pažnju da li detetu odgovara visina stola i stolice, podstičite ga da maksimalno koristi časove fizičkog vaspitanja u školi, trudite se i da svojim ličnim primerom utičete na njega i razvijate mu zdrave navike i zdrav stil života (zdrava ishrana, zajednički boravak u prirodi, vožnja bicikla, rolera,..).

Pored raznoraznih školica sporta u kojima se deca bave različitim sportovima i razvijaju različite grupe mišića i veština, deca mogu ići na neki konkretan sport kao što je plivanje, tenis, košarka, aikido, fudbal, odbojka, ali i sam boravak u prirodi, parkiću i fizička aktivnost kao što je trčanje, skakanje, penjanje, brzo šetanje imaju svoj blagotvorni uticaj na njihovo fizičko zdravlje. Nije bitno da dete postiže vrhunske rezultate u nekom sportu, već da radi na očuvanju svog zdravlja.

Pored fizičke aktivnosti i zdrave ishrane (nepreskakanje obroka, uravnotežena ishrana, dosta vode, voća i povrća...) bitan je i školski ranac.

Anatomski rančevi u borbi protiv deformacije kičme

S obzirom na sve gore navedeno izuzetno je bitno da se odabere adekvatan školski ranac. Školski pribor nije lak (knjige, radne sveske, sveske, pernice iz tri dela, oprema za fizičko vaspitanje,..) pa je opterećenje na detetovu kičmu prilično veliko. Takođe, kvalitetan ranac je bitan jer će ga dete nositi svaki dan u školu i verovatno više sezona. Zbog toga je bitno da školski rančevi budu kvalitetni i da su u pitanju anatomski rančevi. Takođe, vodite računa da dete ne nosi nepotreban pribor u školu.

Potrebno je da ranac (ruksak) bude kvalitetan tj. da je od izdržljivog materijala koji ne propušta vodu, sa pregradama, džepovima, da ne bude sam po sebi težak, da je u određenoj meri čvrst i da ima bezbedonosne elemente tj. fluroscentne delove i reflektujuće trake koji će povećati vidiljivost deteta u saobraćaju.

Anatomski rančevi čuvaju detetova leđa i ne ugrožavaju pravilan razvoj kičme. Ovakvi rančevi imaju ojačanja za leđa, mekane kaiševe, prednje kopče i kopče oko struka kao i sistem za podršku leđa. Zahvaljujući svim ovim elementima težina ranca se raspoređuje ravnomerno i težina ranca se prenosi na noge pa se tako rasterećuju ramena i leđa deteta. Deo ranca koji prianja na detetova leđa je od aluminijskog rama, konstrukcija je specifična I tako napravljenja da vazduh struju. Ovaj deo ranca se po potrebi može skinuti da se opere.

Rančevi (ruksaci) se prave u različitim dezenima kako za devojčice tako i dečake i mogu trajati godina. U kupovinu školskog ranca bi treba da idete zajedno sa detetom i da odaberete kvalitetan anatomski ranac sa dezenom koji se sviđa detetu i koji će rado nositi svaki dan u školu. Postoje rančevi za različite uzraste deteta (od 7 do 11 godina) i mogu i se prilagođavati kako dete raste. Naime, kako dete raste oni se prilagođavaju jer imaju anatomski sistem podrške leđa.