Izvor: B92, 11.Maj.2010, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deca koju zadirkuju su depresivnija

Maltretiranje u školi nije uzrok, ali može da bude dodatni faktor depresije i samoubilačkih misli kod tinejdžera, bilo da je reč o onima koji maltretiraju svoje vršnjake ili o žrtvama maltretiranja, pokazuju neka istraživanja sprovedena u Americi.

"Ako ste već ranjivi i ako vas neko maltretira, to može da bude kap koja je prelila čašu," izjavila je profesorka psihijatrije i javnog zdravlja na Univerzitetu Kolumbija Medlin S. Guld agenciji Asossieted pres.

Većina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << studija ukazuje da je oko devet odsto učenika srednje škole nasilno prema drugima, a 13 odsto je izloženo maltretiranju.

Studija, sprovedena na uzorku od 2.342 srednjoškolca, objavljena 2007. godine u časopisu Američke akademije za psihijatrijske bolesti dece i adolescenata pokazala je "jasnu vezu" između maltretiranja, depresije, suicidnih misli i suicidnih pokušaja, podsetila je Guld, jedan od autora studije.

Gotovo 30 odsto učenika koji su često bili žrtve maltretiranja u školi žalilo se na depresiju, a 11 odsto je ozbiljno pomišljalo na samoubistvo ili je pokušalo samoubistvo.

Među onima koji su često maltretirali druge u školi gotovo 19 odsto se žalilo na depresiju, a 8 odsto je navelo da su imali suicidne misli ili pokušali samoubistvo.

Američke vlasti ozbiljno shvataju ovakva upozorenja. U državi Masačusets nedavno je podignuta optužnica protiv šest tinejdžera u slučaju Fibe Prins, učenice koja se ubila pošto se prethodno žalila da je maltretiraju deca iz njene srednje škole.

Jedna druga tinejdžerka, Aleksis Pilkington ubila se u martu u državi Njujork, a njeni mučitelji su čak i posle toga postavljali maliciozne komentare o njoj na internetu. Međutim, njen otac je rekao lokalnom listu "Njuzdej" da maltretiranje nije bilo značajan, pa čak ni manje značajan uzrok samoubistva, preneo je AP.

I En Has, iz Američke fondacije za sprečavanje samoubistva upozorava je da o maltretiranju u školi ne treba razmišljati kao o uzroku samoubistva, ali da se protiv njega treba boriti. "Ključni faktor rizika kada je reč o samoubistvu mladih je neki neprepoznati i nelečeni mentalni poremećaj, naročito depresija," rekla je Hasova.

Tinejdžeri često ne žele da govore o svojim stvarima ili odnosima sa prijateljima, a situaciju dodatno komplikuju novi oblici elektronske komunikacije zbog kojih deca često nemaju osećaj koliko ono što rade pogađa druge.

Guldova zato roditeljima savetuje da decu upozore da vređanje ili ponižavanje preko Fejsbuka ili e-mejlom, tu osobu pogađa isto koliko i fizičko maltretiranje. "U 21 veku elektronike može vam se dogoditi da budete za jedan stepen distancirani od svojih postupaka," izjavio je Alek Miler, psiholog za adolscente u Dečjoj bolnici pri Medicinskom fakultetu Albert Ajnštajn u Njujorku.

"Maltretiranje je znatno lakše kada ne govorite nekom nešto u lice, već samo pišete email," objasnio je on AP-u. Neosetljivosti doprinose i televizijske emisije poput "Američkog idola" u kojima kritičari vređaju učesnike ili razni rijaliti programi, ukazao je Miler.

Psiholozi smatraju da roditelji treba da podstaknu decu da reaguju ako primete da neko nekog maltretira i ukazuju da jednostavne intervencije poput "dosta" ili "pusti ga" mogu da promene situaciju. Ipak, razumljivo je i da se neki tinejdžeri plaše da che ukoliko se zauzmu za žrtvu oni biti sledeći na redu za maltretiranje.

Oni zato obavezno treba da se obrate roditeljima, nastavnicima ili školskom pedagogu odnosno psihologu kad primete maltretiranje. Guldova kaže da u lakšim slučajevima roditelji čija su deca izložena maltretiranju mogu da im daju neke jednostavne savete kako da se postave.

Siledžije uživaju u reakcijama svojih žrtava, tako da je ignorisanje dobar lek rekla je ona. Savetujte decu da nađu druge prijatelje koji im neće priređivati takve stvari.

Ponekad nije lako oceniti ozbiljnost situacije, ali jedan od mogućih pokazatelja je dugotrajnost. "Tinejdžeri često menjaju raspoloženje, ali depresija je trajnije stanje, koje može da traje nedeljama," rekla je Hasova. Istraživanja su, takodje, pokazala da se način siledžijskog ponašanja donekle razlikuje medju polovima.

Fizičko maltretiranje je češće među dečacima, a maltretiranje na rečima i u socijalnim odnosima je uobičajenije među devojkama. Interesantno je da je stopa siledžijskog ponašanja kako među žrtvama tako i među počiniocima, dva puta veća među mladićima nego među devojkama.

Nasuprot tome, devojčice koje su izložene maltretiranju su sklonije depresiji, samoubilačkim mislima ili pokušajima samoubistva od dečaka, rekla je Guldova.

Za utehu, maltretiranje u školi, kada se jednom prebrodi, ne ostavlja posledice na kasniji život. Jedno upravo završeno istraživanje o odraslima koji su u srednjoj školi bili izloženi maltretiranju pokazuje da oni u kasnijem životu nisu bili depresivni, niti pomišljali na samoubistvo, rekla je Hasova.

"Postoji i život posle gimnazije, ali mogu proći godine pre nego što to uvidimo," rekla je ona.

Nastavak na B92...