Izvor: B92, 08.Sep.2012, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danska ukida porez na masnu hranu?
Proteklih godina, Danska vlada je kontinuirano povećavala poreze na određene artikle iz kategorije robe široke potrošnje, kako bi na taj način uticala na poboljšanje prehrambenih navika i zdravstveno stanje svojih stanovnika, ali i kako bi napunila državnu kasu.
Ideja o ukidanju poreza na zaslađenu i masnu hranu i pića uvrštena je u predloge danske vlade. Ovaj potez je usledio nakon prošlomesečne vesti na portalu Food Navigator da danska vlada razmatra ovo pitanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U oktobru prošle godine Danska je, kao prva država na svetu, uvela tzv. „porez na masnu hranu“ koji se odnosi na mlečne proizvode, meso i jestivo ulje, a u januaru ove godine usledili su i viši iznosi poreza na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, kafu i čaj. Umesto na prehrambene, ovi porezi su uticali na potrošačke navike Danaca, koji su češće odlazili u kupovinu u susednu Nemačku. To potvrđuju i rezultati istraživanja koje je sprovela Danska organizacija za trgovinu mešovitom robom (Danish Grocers' Trade Organisation – DSK), a koji ukazuju na trend koji se javio u danskim domaćinstvima. Naime, čak 60 odsto Danaca izjasnilo se kako od uvođenja poreza pivo i bezalkoholne napitke kupuje u Nemačkoj.
Osim potrošačkih navika, ovi porezi su promenili i dimenzije pakovanja nekih proizvoda pa je tako najveći skandinavski proizvođač mlečnih proizvoda smanjio svoju ambalažu, a taj trend su nastavile i druge kompanije u prehrambenoj industriji kako bi zadržale iste cene, odnosno izbegle cene iznad kojih je nemoguće prodati gotove proizvode.
Iako su uvođenje poreza pratile brojne rasprave i mnogi administrativni i ekonomski problemi, danska Vlada je odlučila da uvede i porez na šećer koji je prema nekim procenama trebao da dodatno napuni državnu kasu.Prvi predlog koji je formiran je odbačen, jer bi došlo do nerealnih cena proizvoda. Tako bi cena jogurta, koji sadrži male količine šećera znatno porasla, a dok bi cena sladoleda i ostalih slatkiša ostala ista. Drugi predlog je takođe odbijen, jer bi na kraju nadležni organi morali da pojedinačno prouče hiljade proizvoda kako bi utvrdili tačnu količinu šećera u njima. Ekonomski stručnjaci u Danskoj se slažu da im je dosta problema zadao porez na masnu hranu i da bi Vlada trebalo da odustane na dodatno oporezivanje namirnica.
Sa ekonomskim stručnjacima se slažu i nutricionisti koji smatraju da porezi ovakve vrste mogu samo dodatno pogoršati celu situaciju. Nezavisni dijetetičar Gejnor Basel (Gaynor Bussell), koja tesno sarađuje sa prehrambenom industrijom u vezi sa ishranom, izjavila je za Food Navigator da smatra da je ova odluka nije mudra, jer postoje bolji načini da se podstakne zdrava ishrana.
,,Oduvek sam smatrala da je najbolje da se ,,porez na masnu hranu’’ ne uvodi i da se time situacija ne bi pogoršavala. Cena hrane za kojom postoji velika potražnja može da poraste ali će ljudi nastaviti da je kupuju i kad je mnogo skuplja, tako da je teško reći po kojoj ceni će oni prestati da je kupuju. Problem sa ovim porezom je u tome što potrošači mogu da odluče da kupuju još manje zdrave hrane kako bi imali dovoljno novca da kupe hranu koju vole. Možda bi sniženje cena zdrave hrane bilo bolje rešenje?’’
,,Nikad se nisam zalagala za porez na masnu hranu ili hranu sa šećerom jer ti neodgovarajući instrumenti za promenu ponašanja mogu da budu usmereni na pogrešnu hranu. Na primer, prirodni voćni sokovi i šejkovi se kvalifikuju kao ,,bogati’’ šećerom, a po istom principu losos ima puno masti i zasićenih masti. I puter i niskokalorični margarini bi na kraju isto bili oprezovani jer, po svojoj prirodi, spadaju u hranu bogatu mastima po ovim smernicama. Isto tako, starijim ljudima i deci je potrebna ishrana bogatija mastima nego odraslim osobama sa viškom kilograma, tako da bi hranu plaćali skuplje,’’ izjavila je nutricionista dr Keri Rakston (Carrie Ruxton).
Predstavnik za štampu Danskog saveta potrošača rekao je da ova asocijacija ne komentariše fiskalne mere. Sindikat komercijalista, koji se zajedno sa Unijom radnika u prehrambenoj i srodnim industrijama Danske (NNF), zalagao za ukidanje obe ove takse, još nije objavio svoj komentar.
Ove asocijacije, kao i druge grupacije u Danskoj, tvrde da porez na zasićene masti primorava potrošače u Danskoj da kupuju proizvode bogate mastima po nižim cenama u Nemačkoj, Holandiji ili Švedskoj, što predstavlja pretnju po radna mesta u maloprodaji i proizvodnji.
,,Danski savet za poljoprivredu u hranu kaže da očekuje da porez na hranu bogatu zasićenim mastima košta Dansku 1.300 radnih mesta u naredne tri godine,’’ tvrdi predstavnik za štampu NNF-a.
Vladina argumentacija za uvođenje poreza na šećer bila je ista onoj za uvođenje poreza na debljinu –način kojim će se smanjiti konzumacija nezdrave hrane i pića među Dancima, poboljšati zdravlje nacije i popuniti državni budžet. Ali, i taj bi porez, kao i porez na masnu hranu doneo zapravo samo negativne ekonomske trendove – smanjenje potrošnje unutar države i povećanje prekogranične kupovine u Nemačkoj pa čak i smanjenje broja radnih mesta u prehrambenoj industriji i povećanje uvoza iz susednih zemalja.
Sve su to razlozi zbog kojih danska Vlada, ni godinu dana nakon uvođenja poreza na masnu hranu, razmišlja o njegovom povlačenju kako bi nadoknadila gubitke sa kojima se industrija suočila. Uvođenje poreza na šećer je takođe odbačeno. Međutim, spekuliše se da Vlada pravi planove za povećanje poreza na prihod kako bi kompenzovala manjak usled ukidanja ove takse.
