Izvor: B92, 10.Feb.2013, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Današnje bebe će doživeti stotu?
Polovina dece koja se danas rađa mogla bi poživeti i do 100 godina. To su predviđanja nemačkog stručnjaka za demografiju Rolanda Raua sa Univerziteta u Rostoku.
DW: Nemci su sve stariji. Današnji prosek životnog veka u Nemačkoj je sedamdesetak godina. Tek rođena deca imaju dobre šanse da doživeti stotu. Šta su uzroci tome?
Roland Rau: „Demografi su spoznali da taj fenomen postoji već 160, 170 godina. Ranije, pre 120 godina, je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 25 od 100 novorođenčadi umiralo. Danas umire svako treće ili četvrto od hiljadu rođene dece.
Za tako veliki napredak treba da zahvalimo razvoju medicine. Poslednjih 30 godina smo svedoci naglog smanjenja mortaliteta novorođenčadi uzrokovanog kardiovaskularnim oboljenjima. U međuvremenu se pacijenti mnogo brže oporavljaju od posledica srčanog udara. Stentovi i “bajpasi” pacijentima pomažu da se brže oporave, a i lečenje akutnih simptoma je znatno uspešnije. Šanse za preživljavanje su mnogo veće.
Osim toga, zdravstvena prevencija je u velikoj meri napredovala i svakim danom stičemo nova saznanja o rizičnim faktorima. Naši preci ništa nisu znali o holesterolu.
Za mene, kao ljubitelja fudbala, posebno je interesantan kardiovaskularni mortalitet i njegov porast za vreme značajnih fudbalskih događanja. Kod muškaraca u Nemačkoj se za vreme Svetskog prvenstva 2006. godine taj broj utrostručio. I to je jedan od načina koji nam omogućava da više saznamo o uzročnicima srčanog udara ili kardiovaskularnih oboljenja.
DW: Šta je najvažnije za trajanje prosečnog životnog veka? Koliko su važni geni, stil života i medicina?
Roland Rau: Teško je to reći. Postoje studije u kojima su analizirani različiti činioci i njihov uticaj na životni vek. Pokazalo se da maksimalno jednu četvrtinu čine genetski faktori. Događaji iz ranog detinjstva i nasledne predispozicije čine drugu četvrtinu, a više od polovine određuje način života i napredak medicine.
DW: Na čemu su zasnovane prognoze o trajanju životnog veka? Hoće li krive na grafičkm prikazima i dalje nastaviti s rastom?
Roland Rau: Nema iluzija da će biti tako. Često me pitaju kakav uticaj na dužinu života imaju klimatske promene i ekonomske krize. Moj odgovor je, nemaju nikakav uticaj! Postoje različite statističke metode, ali je u suštini reč o tome da trendove iz prošlosti treba ugraditi u budućnost.
DW: Znači li to da će ljudi, u slučaju da statistička kriva nastavi da raste, živeti beskrajno dugo?
Roland Rau: Neće ići tako daleko i ne mislim da mi možemo živeti beskonačno dugo. Vidimo u zemljama s visokim prosekom životnog veka, kao što su Japan i Francuska, da se svakih deset godina prosečan vek stanovnika produžava za dve i po godine. To znači da se prosek svake godine povećava za tri meseca, odnosno šest sati po danu.
DW: Znači li to da bi trebalo da se strpimo i što više odgađamo vreme rođenja deteta, ako želimo da naši potomci duže žive?
Roland Rau: (smeh) Da, moglo bi se tako interpretirati, iako ja to nikada nisam posmatrao iz te perspektive.
DW: Ja sam nepušač, ne konzumiram alkohol gotovo nikad i bavim se sportom. Šta bih još mogao da uradim kako ne bih živeo 79 ili 82 godine, kao što ste predvideli, već 85 ili 90 godina?
Roland Rau: Nažalost, vi ne možete isključiti velike faktore rizika, jer je činjenica da ste ljudsko biće. U svim zemljama žene u proseku žive duže od muškaraca. Recimo, zimi bi trebalo toplije da se oblačite, jer je poznato da je u zimskom periodu smrtnost veća za 20-30 odsto. To znači da se tada povećava rizik od smrtnosti uzrokovane oboljenjima disajnih puteva ili trombozom.
Ja svojim studentima stalno govorim da će ako budu slušali preporuke svojih majki, kao što su saveti da ne puše, ne piju, da se bave sportom, već sve uradili za svoje zdravlje. Sve ostalo zavisi od napretka medicine. I tu se relativno malo toga može lično učiniti.
