Izvor: B92, 13.Jul.2023, 08:14
Da li su kreme za sunčanje kancerogene? Provera raznih tvrdnji o SPF zaštiti
Može li krema za sunčanje da uzrokuje nedostatak vitamina D ili čak kancer? Da li je osobama crne boje kože potrebna zaštita? I može li veganska ishrana da zameni zaštitu?
Mnogi ljudi s vremena na vreme izgore na suncu, pre svega leti. A osim šešira i odeće, postoji još jedna dobra zaštita od oštećenja kože na suncu: krema za sunčanje. Ipak, neki su skeptični prema kremi ili spreju. Internetom kruže brojne tvrdnje. Koje su od njih tačne, a koje nisu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Tvrdnja 1: "Kreme za sunčanje sadrže kancerogene materije"
To je apsurdno, jer bi kreme za sunčanje zapravo trebalo da nas štite od raka kože. Ova izjava ne može se dokazati.
"Kreme za sunčanje uglavnom ne sadrže kancerogene materije", objašnjava dermatološkinja Uta Šlosberger. Njena koleginica Houp Mičel takođe potvrđuje:
"Nema dokaza da krema za sunčanje uzrokuje rak." Ali, zašto toliko korisnika društvenih mreža baš to tvrdi? Zato moramo pažljivije da pogledamo detalje.
Razlike između filtera
Glavna razlika između mineralnih i hemijskih filtera je u tome kako se nose sa sunčevim zracima. Mineralne kreme za sunčanje stvaraju barijeru na koži koja reflektuje UV-zračenje. Ne prodiru kroz kožu i zato su često prepoznatljivije po kredastom, belom izgledu. Trenutno nema naučnih dokaza da mineralne kreme za sunčanje sadrže kancerogene materije.
Međutim, mnogi ljudi odlučuju se za hemijske kreme za sunčanje jer su gotovo nevidljive na koži. Te kreme potrebno je nanositi na svakih nekoliko sati, jer se brže troše. Sadrže hemijske materije koje menjaju njihovu hemijsku strukturu koje koža apsorbuje kako bi se zaštitila od oštećenja od sunca. Opet, nema naučnih dokaza da hemijske kreme za sunčanje sadrže kancerogene materije.
Neke kreme za sunčanje sadrže međutim sintetički UV-filter oktokrilen. Jedna studija iz 2021. godine pokazala je da se oktokrilen vremenom može razgraditi u benzofenon – a benzofenon može da nanese štetu životinjama, objašnjava dermatološkinja Šlosberger. To potvrđuje i Svetska zdravstvena organizacija: filter se smatra kancerogenim kod životinja i "moguće kancerogenim" kod ljudi. Međutim, nije naučno dokazano da ima kancerogeni efekat kod ljudi.
Ipak, za svaki slučaj, dermatolozi preporučuju da se ne koristi stara hemijska krema za sunčanje od prošle godine ako sadrži oktokrilen, već da svake godine kupite novu.
Takođe, postoji zabrinutost da bi neke od hemikalija u nekim kremama za sunčanje, posebno materije koje deluju na hormone, mogle kod ljudi da uzrokuju rak.
U zavisnosti od toga da li su kreme za sunčanje kancerogene ili ne, drugi potencijalno štetni sastojci takođe su poslednjih godina dospeli u centar pažnje nauke. Na primer, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) zatražila je više podataka o nekoliko sastojaka koji ulaze u krvotok kada se koristi krema za sunčanje.
Nanošenje kreme za sunčanje dovodi do nedostatka vitamina D?
Tvrdnja 2: Krema za sunčanje dovodi do manjka vitamina D, tvrdi mnogo korisnika društvenih mreža i zato opet mnogi dermatolozi taj mit objašnjavaju na mrežama.
Konsenzus stručnjaka glasi: kreme za sunčanje ne uzrokuju nedostatak vitamina D. Na primer u ovom naučnom članku navodi se da dok kreme za sunčanje s visokim faktorom zaštite od sunca (SPF) filtriraju većinu sunčevog UVB-zračenja. UVB-talasne dužine su one koje pokreću proizvodnju vitamina D u koži.
"Međutim, kliničke studije nikada nisu pokazale da svakodnevna upotreba kreme za sunčanje dovodi do nedostatka vitamina D. Zapravo, prevlađuju istraživanja koja pokazuju da ljudi koji svakodnevno koriste kremu za sunčanje još uvek mogu da održe nivo vitamina D."
Vitamin D se takođe apsorbuje kada je krema za sunčanje na koži
I studija Kraljevskog koledža iz Londona takođe je pokazala da čak i ako je krema za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom pravilno nanesena, kod ispitanika nije bilo manjka vitamina D. Profesor Entoni Jang, glavni autor studije, navodi sledeće:
"Naša studija sprovedena kroz sedam dana tokom savršenog vremena na Tenerifima, pokazala je da kreme za sunčanje, čak i kada se koriste optimalno za sprečavanje opekotina, omogućavaju izvrsnu sintezu vitamina D.“
Prema Šlosberger, nedostatak vitamina D zbog korišćenja kreme za sunčanje nije moguć, jer ona ne blokira 100 odsto UVB-zračenja. Preostali procenat koji bi prošao bio bi, kako kaže, dovoljan za održavanje nivoa vitamina D.
Da li je ljudima crne boje kože potrebna krema za sunčanje?
Tvrdnja 3: „Osobama crne boje kože ne treba krema za sunčanje“, tvrde pojedini influenseri s više od dva miliona pratilaca na TikToku. Video u kojem svoju bebu "uče“ da osobama crne boje kože ne treba krema za sunčanje ima više od 600.000 pregleda.
Ta tvrdnja stalno se ponavlja na društvenim mrežama – ali ona nije istinita. Istina je doduše da ljudi s tamnijom kožom mogu malo duže da provedu na suncu bez zaštite, a da pritom ne oštete kožu, objašnjava Uta Šlosberger za DW. No, niko, kako kaže, nema potpunu zaštitu od sunca i svako može da izgori.
Svakom tipu kože potrebna je zaštita od sunca
U dermatologiji se razlikuje šest različitih tipova kože: tip jedan znači da osoba ima veoma svetlu kožu koja je posebno osetljiva na sunce. Tip šest se pak opisuje kao "crna koža“, koja je veoma pigmentirana i znatno manje osetljiva. Što je tip kože tamniji, to osoba može duže da ostane na suncu, a da ne izgori.
Dermatološkinja Houp Mičel za pomenuti portal objašnjava:
"Znamo da veoma pigmentirana koža ima prirodni faktor zaštite od sunca oko 13. Dodatni zaštitni faktor od 30 blokira veći procenat ultraljubičastih zraka", objašnjava. Takođe, prema Američkoj akademiji za dermatologiju, SPF 30 je minimum koji bi sve osobe trebalo da nanose bez obzira na boju kože.
Može li veganska ishrana zaista da zaštiti od opekotina?
Tvrdnja 4: Ne morate da nosite kremu za sunčanje, tvrde neki TikTokeri uključujući i ovu influenserku koja ima gotovo 30.000 pratilaca. U nekoliko videa ona objašnjava da ni njena beba ne koriste kreme za sunčanje, jer je njena veganska ishrana dovoljna zaštita.
Stručnjaci žestoko opovrgavaju tu tvrdnju. "Mislim da je to veoma opasno“, kaže Šlosberger. Prema njenim rečima, bolja ishrana može da poboljša mehanizam oporavka kože, ali ona ne stvara zaštitu od sunca. Pozitivan efekat bi navodno trebalo da ima šargarepa. Na primer, Potrošački centar iz Južnog Tirola piše da beta-karoten doprinosi, "kao i drugi karotenoidi, vitamini (naročito C i E) i elementi u tragovima (naročito selen) sprečavanju ili popravljanju oštećenja kože uzrokovanih UV zračenjem." Ali, "uprkos beta-karotenu, to ni izdaleka nije dovoljno da bude jedina zaštita od sunca i to nije zamena za zaštitu od sunca.“
Nemačko društvo za borbu protiv raka takođe potvrđuje da sekundarne biljne materije mogu donekle da doprinesu zaštiti od sunca, ali se kao jedina zaštita – ne preporučuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
