Izvor: B92, 24.Nov.2010, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo spremni da se menjamo?
Partnerski odnos predstavlja i kontejner za svu nesreću ovog sveta, kaže dr Miodrag Naunović podpredsednik Udruženja za partnersku i porodičnu psihoterapiju Srbije.
Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Foto: healingdream / FreeDigitalPhotos.net
"Teško je živeti zajedno zato što partnerski odnos osim velikog zadovoljstva koje može da donese kao što je osećanje sigurnosti, razumevanja ili osećanje da dve osobe pripadaju jedna drugoj predstavlja i kontejner >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za svu nesreću ovog sveta koja se dešava oko nas,” kaže Dr Miodrag Naunović psihijatar, psihoterapeut. Da bi se pomoglo parovima da se bolje razumeju, reše probleme u Beogradu je osnovano Udruženje za partnersku i porodičnu psihoterapiju Srbije
"Razvijamo jednu novu psihoterapijsku metodu u saradnji sa Tavistock Institute London. Partnerska psihoterapija je posebna vrsta psihoterapije sa parovima nezavisno da li su homo ili heteroseksualni parovi. Ključ cele priče je da mi lečimo odnos, ne lečimo pojedinca, ne lečimo par, ne spajamo parove, ne lečimo njihove oštećene i narušene odnose. Mi lečimo njihov odnos i omogućavamo parovima ili da pređu u nov kvalitet tako da se prihvate sa svim svojim različitostima ili da se rastanu bezbolno i da zadrže, da formiraju jedan nov kvalitet odnosa naročito kada su u pitanju partneri koji imaju decu. Roditeljstvo ostaje njihov zajednički element odnosa do kraja života, ali da svako od njih može da krene svojim putem bezbolno bez osećanja krivice da je uništio nešto jako vredno, znači da ima mogućnost da se razvije, da voli dalje i da bude samostalan.”
Par - dve individue sa dve različite potrebe , različite slike o životu
"Ova vrsta terapije se radi ili u trouglu, po principu par sa jednim terapeutom ili što je još bolje to je tehnika koju ja radim sa koleginicom Prof. kl. Psih. Jasnom Veljković radi par terapeuta sa parom koji je došao na terapiju. Ljudi koji se odluče da krenu na psihoterapiju bilo kog tipa moraju da shvate da psihoterapeut nije čarobnjak koji ima čarobni štapić u ruci i koji će vas jednim dodirom pretvoriti u princa ili žabu, zavisi od toga kojim putem želite da idete. U principu svaki psihoterapijksi proces je naporan rad i zahteva se od učesnika da razumeju da jedinu promenu kvaliteta života individualnu ili u partnerskom odnosu mogu da postignu radom na sebi. Psihoterapeut je tu da pomogne, da razumeju uzroke svoje nesreće, mehanizme kojima je došlo do nerazumevanja, do prekida komunikacije između partnera, da razumeju mehanizme i slike iz svoje prošlosti koje donose u taj odnos a da one tu ne treba da budu. Paru koji je ispred nas treba pomoći da shvate da tu postoje dve individue sa dve različite potrebe, različite slike o životu. Mnogo je nesreće oko nas, nesigurnosti, straha od budućnosti i mi to unosimo u naš prtnerski odnos i sa tim sadržajima, koje unosimo u partnerski odnos, mi u stvari napadamo ljubav koju imamo u odnosu na drugu osobu preko puta nas. Kada se čovek vrati kući, u partnerski odnos on donese sve svoje brige, strahove, nervoze i naiđe na osobu prema kojoj može da se ponaša, prema njegovim predstavama, opušteno, e, onda izađe sve to loše. Socijalni uslovi su izuzetno teški i partnerski odnos ozbiljno trpi zbog toga.”
Ljubav – večita karika za budućnost
"Ovaj posao ne možete da radite ako nemate bazičnu ideju o tome da treba da apelujete na ljubav među ljudima. Smatram da dve osobe koje su se već našle, njih je spojila neka vrsta ljubavi. Ta vrsta ljubavi je večita karika za budućnost. Čak i da prekinu da budu partneri oni mogu da zadrže kvalitetan odnos. Svaka životna odluka predstavlja raskrsnicu, vi putujete, putujete i dođete do tačke gde više ne možete pravo, morate levo ili desno, levo vas vodi nagon smrti, desno nagon života. Mislim da treba pomoći ljudima da kada dođu do te raskrsnice, svi konflikti predstavljaju raskrsnice, da krenu putem života, da prate nagon života a nagon života je uvek nagon ljubavi. Taj nagon može da ih vrati u partnerski odnos ili ih taj nagon odvodi od partnera, oni će dobiti u svakom slučaju podršku da prežive i jedan i drugi. Svaki čovek je priča za sebe. Svaki čovek je enciklopedija, sa svim svojim karakteristikama, osobinama, manama, iskustvima, strukturom ličnosti, biološkom predispozicijom sa manje ili više agresivne reakcije, sa manje ili više anksiozne reakcije, manje ili više depresivne rakcije. Mnogi ljudi su se spojili baš na bazi privlačnosti medjusobnih patologija, što je potpuno ok, nije problem. Međutim, hoću da vam kažem da nema tipske situacije. A na pitanje zbog čega najčešće dolaze, na prvom mestu je svakako problem komunikacija. Često se u partnerskom odnosu javlja i ozbiljan stepen agresije. Agresija se javlja i iz pozicije nemoći. Znate, mnogo je lakše biti besan kao ris nego biti nemoćan. Agresija se javlja uglavnom kao posledica nezadovoljstva, javlja se i kao posledica potiskivanja nezadovoljstva koje ne smete da ispoljite zato što partner ne prihvata takvog kakvi ste. Parnteri najčešće ne čitaju kodove, uzroke besa u smislu da je bes proizvod nezadovoljtstva i da treba da kaže, ok,hajde da sednemo i da pričamo zašto si ljut.”
Pešačiti kroz život
"Svaki čovek ima kapacitet da bude anđeo i đavo, ubica i romantični pesnik. Svi smo i dobri i loši. Pričam o običnim ljudima, o ljudima koji pešače kroz ovaj život. Imate neku igru koju morate da igrate do kraja života, nekom je palo ovako, nekom onako ali svi nekako pešačimo kroz život. Vrlo često se događa da ljudi, posebno oni koji su u teškim stanjima, stanjima žalosti, depresije potpuno pogrešno protumače drugu stranu, da oni ne vide da ta druga osoba u stvari vrišti da ih prizove nazad u odnos. Kad mi ljudi kažu da pričaju međusobno imam ozbiljnu rezervu jer se priča često završi naopako. U svima nama postoji nešto što bih nazvao tehnološkim nazivom dekoder za tumačenje poruka od druge strane. Taj dekoder u stvari, služi da ukupne informacije koje dolaze od osobe preko puta vas, to je izraz lica, gestikulacija, boja tona, vibracija, verbalna poruka, to je kompletan set informacija vrlo složen koji je podložan analizi u smislu toga da vidimo šta stoji iza toga. Kada se ta poruka pogrešno protumači, ona se doživljva kao nešto proganjajuće i tu se zatvara ciklus nečega što je u našoj nauci nazvano malignim ogledalom, da svako vidi đavola sa druge strane koji ga napada a ne shvata da je taj đavo u stvari slika njega samog. "
Obožavamo sebe
"Svi smo mi narcisi, svi obožavamo sliku nas samih u toj vodi u kojoj je Narcis sebe ugledao. Naš parnter je ta voda. Naš partner je platno na koje mi projektujemo naš film. A u stvari, mi bez drugoga nismo ništa, niti nas ima, niti nas nema. Film, video kaseta koju ste ubacili u svoju glavu projektujete na platno koje je vaša partnerka ili partner. To platno je bilo idelano, fantastično, bilo je sve prelepo do jednog određenog momenta, dok se ta kaseta nije istrošila. Sad ste počeli u nju da trpate nešto loše. Isto to ona ili on radi sa vama. Hajde da se dogovorimo da svako pogleda svoju video kasetu . To je početak, da ljudi steknu svest o tome da postoji njihova odgovornost za konflikt. Pustimo partnera, hajde da vidimo šta smo mi učinili da se javi konflikt.”
Da li su ljudi spremni da se menjaju
"Ne. Niko nije spreman da se menja. Svi vole sebe i misle da su najpametniji i najbolji, svi misle da su oni jedini u pravu, da je onaj drugi tamo loš i onaj drugi mu je naneo sve povrede, uništio mu je život. Svi smo takvi. Važna je stvar čoveku pomoći da razume zašto je takav, zašto je besan, zašto je tužan, veseo, zaljubljen, zašto mrzi ili voli drugu osobu, zašto ponavlja neke stvari. Strašno je teško objasniti ljudima zašto drugi, treći ili četvrti put ulaze u brak u kome im se dešava ista stvar. To je naš glavni zadatak, da pomognemo ljudima da razumeju izvor svog unutrašnjeg događanja, konflikta, nesreće, doživljaja. "
Da li je to uvek zapravo traganje za ljubavlju
"Svi mi želimo da budemo beskonačno voljeni. Mnogo je teško iz principa zadovoljstva kada smo bili deca, vezani za roditelje i gde nam je sve bilo vezano za princip zadovoljstva da pređemo u princip realnosti. Princip realnosti ne podrazumeva odsustvo zadovoljstva. Princip realnosti podrazumeva pripremanje terena da se u tom zadovoljstvu svesno uživa. Potpuno je netačno da kada ste racionalni prestajete da uživate. Ja smatram da jedino emocionalno zrele osobe koje teško i skupo plate put svog emocionalnog sazrevanja mogu da uživaju na pravi, zdrav i ozbiljan način. U partnerskom odnosu postoje fantastično lepe stvari i na kraju, da nije partnerskog odnosa ova planeta bi prestala da postoji. Šta je lepo u partnerskom odnosu?
Lepo je naučiti se da gledate dobre strane svog partnera. Svi možemo da se skoncentrišemo na patologiju i da ispravljamo patologiju. Ali uživati u dobrim stranama svog partnera, poštovati ga i voleti i gajiti te njegove strane to je jedna lepa stvar. Sam izbor partnera je lepa stvar. Oni momenti pre nego što se uspavate i momenti kada se probudite jako su važni. Važno je da znate s kim se budite i mislim da tako treba birati partnera. Ne sa kim ću da radim ceo dan, s kim ću da zarađujem pare, nego s kim ću ujutru da se probudim i koga ću prvo ujutru da pogledam i s kim ću da popijem prvu kafu. To je moje privatno mišljenje , ne profesionalno.
A mislim da se da primeniti. Onda mišljenja sam isto tako da je lepota u partnerskom odnosu i osećanje pobede koje se javlja kad posle ozbiljnog i teškog konflikta međusobnog dve osobe izađu i ostanu zajedno i nastave da se vole. To je fantastično lepa stvar. Onda porodica, deca . Deca su nešto za čim treba da težimo i ona ne smeju biti sredstvo očuvavanja lošeg odnosa , ona ne smeju biti razlog zbog čega ljudi trpe i sede u lošem odnosu. Deca su nešto što se desi u nekom odnosu, nešto vrlo lepo i mogu da začine neki odnos, daju jednu feonomenalnu aromu jer se u stvari produžava život.
Mnogo lepih stvari ima u životu, treba se vezivati za male, lepe trenutke, treba se vezivati za verovanje jednog u drugog, za onaj stepen poverenja koji može da se ostvari. Kada ljudi kažu da partneru beskonačno veruju, tu nešto nije kako treba . Nemoj da mu veruješ bekosnačno, veruj u onim bitnim stvarima. To " verovati beskonačno " može da se razume " sreli smo se da bih te kontrolisao do besvesti”, znači svaki detalj tvog uma ću da poznajem i to je praktično paranoja. Zašto moram da poznajem svaki deo uma svog partnera. Dođu ljudi potpuno razvaljlenog odnosa i mi im pomognemo. Neki ostanu zajedno a nekima pomognemo da se mirno rastanu. A da li posle javljaju? Najviše volim da nam se ne jave. Samo neka ostanu srećni”, kaže psihijatar Miodrag Naunović, podpredsednika Udruženj za partnersku i porodičnu psihoterapiju Srbije
