Izvor: B92, 18.Maj.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo bezuba nacija?
Neophodno je da čitavo društvo uloži napor u stvaranju zdrave životne sredine, od donošenja zakonskih regulativa, sprovođenja postojećih zakona - pre svega onoga o fluorisanju vode za piće, preko uvođenja predmeta zdravstveno vaspitanje u školama, do proizvodnje zdrave hrane.
Piše: Jasmina Vujadinović
Izvor – VIVA
Nakon ere vađenja zuba, zatim popravke kada zabole, i u svetu i u Srbiji nastupila je - era preventivne stomatologije. Po preporuci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Svetske zdravstvene organizacije, zdrave zube valja gledati kroz zdravlje koje je potrebno održavati, a ne sanirati posledice njegovog urušavanja, odnosno bolesti. A to podrazumeva de se deca što ranije dovode kod stomatologa, dok su im zubi zdravi , kako bi se takvim i očuvali.
– Jedino tako mališani će biti sačuvani od neznanja njihovih roditelja, koji svoju nisku zubno-zdravstvenu kulturu, kako su istraživači utvrdili, prenose na svoju decu. To se, pre svega, odnosi na loše navike u ishrani, neodržavanje lične higijene i uopšte nebrige o zubima. Zato je neophodno da roditelji novorođenčad i jednogodišnju decu odvedu kod zubara, koji bi onda procenio rizik za nastanak karijesa, odnosno korigovao loše navike po oralno zdravlje. Na taj način, deca će od malih nogu steći naviku da kod zubara ne odlaze samo kada zub zaboli – kaže za „Vivu” profesor dr Momir Carević sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju i predsednik Veća katedre za preventivnu stomatologiju na Stomatološkom fakultetu u Beogradu.
Prema njegovim rečima, nova definicija karijesa jeste da je to oboljenje oralne sredine, koje ukoliko se ne leči dovodi do promena (kvara) na zubu, kao posledica neizlečene bolesti. Uzrok tome su obolela usta, koja bi najpre trebalo izlečiti, jer u suprotnom stavljanje plombe u takvu bolesnu sredinu, suštinski ne rešava problem. – Nakon svakog uzimanja hrane, čije ostatke u našoj usnoj duplji razlažu bakterije, stvaraju se prilično jake kiseline, koje dovode do rastvaranja tvrdih zubnih tkiva. A usta su kao „bašta” - ako je ona zdrava, imaćemo zdravo i „cveće” – slikovito objašnjava profesor Carević.
Dakle, ljudi se rađaju sa zdravim zubima, a oni stradaju zbog nebrige i loših svakodnevnih navika koje doprinose stvaranju karijesa. Zato SZO insistira na preventivnim metodama pravilnog održavanja oralnog zdravlja, uz upotrebu fluoroprofilakse protiv karijesa i zaštiti zdravih zuba zalivanjem fisura u ambulantnim uslovima. Ovakvo održavanje zuba preporučuje se na svaka tri meseca, dok se kod manje rizičnih osoba savetuje odlazak kod zubara barem dva puta godišnje. Tada stomatolog, ukoliko utvrdi promene na zubima, mora da pronađe uzrok njihovog nastanka i da ukaže pacijentu na promenu loših navika po zdravlje svojih zuba (preterano i često uzimanje slatke hrane, neredovno pranje zuba...).
Takođe, održavanje zuba košta 10 puta manje od njihovog lečenja, pri čemu zdravlje ne može da se poredi sa saniranjem posledica bolesti sa medicinskog, socijalnog i ekonomskog aspekta. Jedino pravilnom negom zuba i brigom o oralnom zdravlju ljudi svoje zube mogu zadržati do kraja života. Sadašnja statistika je, nažalost, daleko od te projekcije, jer po poslednjim istraživanjma samo dva odsto stanovništva starijeg od 65 godina u Srbiji ima sve svoje zube, što nas svrstava u jednu od najbezubijih nacija u Evropi.
– A to se može popraviti samo ako čitavo društvo uloži napor u stvaranje zdrave životne sredine, od sprovođenja zakona o fluorisanju vode za piće, preko uvođenja predmeta zdravstveno vaspitanje u škole, do proizvodnje zdrave hrane – napominje profesor Carević dodajući da jedno fluorisanje vode za piće smanjuje za oko 60-70 odsto karijes zuba, a poskupljuje cenu vode za piće po glavi stanovnika, koliko košta pakla stranih cigareta.
Bezuba statistika
Dvanaestogodišnjaci u Srbiji imaju u proseku tri do četiri pokvarena zuba, a u Beogradu dva do tri, dok deca istog uzrasta u Evropi imaju samo jedan pokvaren zub ili manje. U Srbiji samo 20 odsto dece ima zdrave zube pred polazak u školu, za razliku od svojih vršnjaka u skandinavskim zemljama, koji imaju sve zdrave zube. Pritom, gubitak zuba kod mališana može da izazove nesposobnost pravilnog žvakanja, izostanak u razvoju, oboljenje digestivnog trakta, narušen govor i estetski izgled zbog čega dobijaju nadimke, pa se povlače u sebe i postaju asocijalni, što kasnije može da dovede do težih psihičkih posledica.
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
-Tema broja: srce i primena matičnih ćelija u kardiologiji
-Veliki korak napred u terapiji AIDS-a
-21. vek - vek alergijskih reakcija
-Terapija bola
-Zadah - neprijatnost ili signal upozorenja?
-Ne lečim se jer nemam para
-Majska dijeta za brzi procvat
-Trkom do top forme
-Saveti vrhunskih majstora lepote
.jpg)
