Izvor: B92, 01.Feb.2011, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li postoji savršen lek?
Ističući da su efekti uobičajeni pratilac savremene racionalne farmakoterapije, profesor dr Milica Prostran kaže da se neželjena dejstva razvrstavaju se u nekoliko grupa.
Gotovo da nema osobe koja se u nekom trenutku nije požalila na tegobe izazvane lekovima. Ponekad one mogu da imaju tako drastične razmere da pacijent čak pomisli da je dobio pogrešnu terapiju. Ističući da su neželjeni efekti lekova uobičajeni pratilac savremene racionalne farmakoterapije, profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dr MilicaProstran iz Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, i kao direktor Službe za kliničku farmakologiju Kliničkog centra Srbije kaže:
Neželjeni efekti javljaju se pri primeni lekova u preporučenoj, odnosno terapijskoj dozi, na preporučeni način i za preporučene indikacije. Bitna odrednica je da se javljaju pri datoj terapiji u lečenju, mada mogu da se jave i kada ih pacijent uzima po sopstvenom nahođenju. I treba da se zna, da ne postoji lek bez neželjenog dejstva. Ta neželjena dejstva razvrstavaju se u nekoliko grupa, ali su najvažnije dve.
Koje su to dve grupe?
-Prvu grupu čine neželjena dejstva nastala kao posledica farmakološkog profila leka, odnosno njegovog načina delovanja. Ovi neželjeni efekti su češći i predvidivi. Za razliku od njih, druga grupa neželjenih efekata ne može da se lako predvidi. Iako može da ima ozbiljne posledice, na sreću javlja se ređe, kao što je na primer Rejov sindrom koji se javlja kod dece mlađe od četrnaest godina koja su uzimala aspirin.
Kako se vrši podela neželjenih efekata?
-Podela neželjenih efekata obavlja se na osnovu jačine i posledica koje proizvode. S obzirom na ozbiljnost tegoba do kojih lekovi mogu da dovedu, svi proizvođači su obavezni da uz lek daju sažetak i uputstvo za pacijenta, a to znači da obavezno stave popis neželjenih dejstava po incidenci (učestalosti) i ozbiljnosti. Uputstvo mora da bude na jeziku razumljivom za bolesnika, uz napomenu da ako nešto ne razume objašnjenje potraži kod svog lekara ili apotekara.
Kada nastaju promene usled neželjenog dejstva lekova?
- Promene kod pacijenta usled neželjenog dejstva lekova najčešće nastaju kada oboleli uzima veliki broj medikamenata, obično dok je na bolničkom lečenju, kada zbog prirode bolesti ponekad uzima od pet do dvadeset različitih lekova. Ako, na primer, istovremeno leči hipertenziju, hroničnu insuficijenciju srca i tuberkulozu, veći broj lekova je zaista neophodan. Bez obzira na sve, podnošljivost lekova je veoma bitan faktor koji treba da se zna. To znači da je neophodno da se zna da li se kod pacijenta javljaju neuobičajene tegobe, kao što su bol u želucu, dijareja, ekstremno snižavanje krvnog pritiska, zujanje, pospanost, mrak pred očima... Ovo je posebno važno za stare ljude, koji u ovakvim situacijama mogu da padnu i dožive prelome.
Kako pacijent treba da se ponaša kada prepozna neuobičajene simptome?
- Bilo kakav neuobičajeni simptom da oseti pacijent treba da obavesti lekara, a lekar je obavezan da proceni da li terapiju treba da menja ili ne. Osim toga, neželjene efekte lekar treba da prijavi i Agenciji za lekove. To je zakonska obaveza svih država u svetu, kako bi se duži vremenski period pratilo dejstvo određenog leka, da li i koliko ima neželjene efekte kod pacijenta, da li se oni mogu otkloniti ili se lek mora povući iz prometa. Kod naših lekara postoji uzdržanost kada treba da se prijave neželjeni efekti lekova. Ovom prilikom napominjem još jednom da su neželjeni efekti posledica same terapije, a ne neznanja lekara.
"Netrpeljivost”
Svako ko uzima oralnim putem između pet i šest različitih lekova, ima neko neželjeno dejstvo. Ponekad su neželjena dejstva posledica međusobnih interakcija lekova, kada se u pojedinim trenucima ispoljava njihova "netrpeljivost”. Lekovi u interakciju mogu da stupe i sa pojedinim sastojcima hrane, naročito biljnog porekla. Ponekad pacijent može da oseća neuobičajene tegobe i zbog vitamina. Na sreću, veliki broj interakcija ispoljava se kao blago neželjeno dejstvo, a i svi bolesnici koji uzimaju određenu kombinaciju lekova ne moraju da imaju interakcije, ispoljene kao neželjena dejstva, kaže dr Milica Prostran.
Otvorenost
Veoma je važno da pacijent kaže lekaru, da li pored klasične terapije uzima i neka pomoćna lekovita sredstva, biljne preparate, vitamine ili nešto drugo, radi izbegavanja neželjenih efekata ili interakcija. Lekar nije u obavezi da zna šta svaka interakcija u ovakvim kombinacijama može da izazove, ali je u obavezi da misli na njih i da nađe bazu podataka i stručnu literaturu koja će mu ponuditi tražene odgovore.
Edukacija lekara
Služba za kliničku farmakologiju u Kliničkom centru Srbije intenzivno radi na prikupljanju neželjenih dejstava lekova i edukaciji lekara. Posebno se edukuju lekari koji su zaduženi na klinikama za praćenje neželjenih dejstava. Osim toga, u pripremi su i edukacioni seminari namenjeni i drugim zdravstvenim radnicima, medicinskom osoblju i farmaceutima, kaže dr Milica Prostran.
Izvor: Z. O. Joksović, Novosti.rs
