Izvor: B92, 01.Feb.2011, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li postoji instant mršavljenje?
Izgleda da je opsednutost težinom i pitanjem kako je izgubiti staro 150 godina. I dok se sada govori "gojazan" umesto "korpulentan" nekada, a gojaznost je postala epidemija, istorijski osvrt na dijete i procese pokazuje da se neke stvari u potrazi za brzim rešenjem nisu promenile.
Pre dr Atkinsa, bio je Vilijam Banting koji je izmislio dijetu sa malo ugljenih hidrata 1863. godine. Čak i tada su Amerikanci pokušavali da smršaju kroz savete koji uključuju ribu, ovčetinu, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bilo koje meso koje nije svinjetina za doručak, ručak i večeru.
”Vrlo potcenjujemo težinu menjanja navika koje uzrokuju gojaznost”, kaže sociolog na Klemens univerzitetu, Elen Granberg, nakon ispitivanja arhiva Kongresne biblioteke. Ona smatra da je izuzetno bitno da pokažemo da se ne radi o nekom sasvim novom fenomenu sa kojim se nismo sretali pre.
Englez Vilijam Banting je izgubio skoro 23 kilograma u jednoj godini. To je uspeo tako što je izbacio hleb, puter, mleko, šećer, pivo i krompire koji su mu bili osnova egzistencije, i umesto njih je počeo da jede dosta mesa.
Njegov pamflet „Reč o korpulenciji za ceo svet" je postao toliko popularan da je „banting" postala reč koja je sinonim za dijetu.
Dok je gojaznost postala sve prisutnija, prešli smo sa civilizacije koja je volela ´buce´ na civilizaciju onih koji su čas na dijeti, pa malo odmaraju da bi se opet vratili na dijetu.
Nekada se mislilo da će poneki višak kilograma odagnati viruse ili bolesti koje su tek kasnije lečene vakcinama i antibioticima. Takođe, gojaznost je bio znak prosperiteta. Kao što lekari sada žale nepokretne, visokotehološke generacije koje sa mesta A na mesto B idu isključivo nekim prevozom, jedva da uspeju da istope po koju kaloriju. Nekada je gojaznost značila obilnu hranu, što je bilo rezervisano samo za bogate i uspešne.
Godine 1900. je u Filadelfijskom kuvaru objavljeno da je višak mesa najneprijatnija bolest. Kuvari u kojima se nalaze recepti niskokalorične hrane nisu još postojali.
Do 1903. pojavio se sapun La Pearl koji je obećavao da nikada ne propušta da spere masne naslage i prodavao se za 1 dolar po štanglici. ”The Louisenbad Reduction” so je takođe obećavala da topi mast. Zatim su se pojavile naprave za vežbanje, „Graybar Stimulator", zatim i Bajl pasulj koji je više bio okrenut laksativnom efektu.
Pošto se sprema obnavljanje pravila za dijete, Kongresna biblioteka je prikupila arhivske podatke i eksperte da razgovaraju o istoriji gubitka kilograma na nacionalnom nivou.
Granbergova je tako otkrila kako je nastala nutritivna nauka.
Prvi savet od vlade da se izbalansiraju ugljeni hidrati, masti i proteini je objavljen 1894.godine Nekoliko godina kasnije, osiguravajuća društva su objavila da gojaznost povećava rizik od smrti. Godine 1913. Ministartsvo poljoprivrede je podelilo hranu u 5 pet grupa. Negde oko Drugog svetskog rata pojavile su i tabele sa idelanim težinama i iznenađujuće, vrlo su blizu onome što danas smatramo idealom.
Ubrzo su se pojavili i dijetetski proizvodi, ali i grupe kao Anonimni proždrljivci i Kontrolori težine koji su postali zvanični 1970.
Međutim, danas je više od dve trećine amerikanaca gojazno, a dečija gojaznost se tri puta povećala u poslednjih 30 godina. Povučene su iz prodaje pilule za mršavljenje zbog straha od fatalnih negativnih posledica, sa tim da je nekoliko ipak ostalo u pripremi.
Naučnici se sve više pitaju kako društvo i kultura podstiču prejedanje. Napraviti meni za mršavljenje u porodici u kojoj svako ima svoje omiljeno jelo je izazov. To direktno pokazuje kakvo mišljenje imate o sebi, o svojim bližnjima, koliko se poštujete.
”Ako vam je potreban plan da na zdrav način izgubite kilograme, imaćete preko 100 mogućnosti, to smo shvatili pre 100 godina. Međutim, pravi izazov je kako ćete urediti i sve ostale stvari koje idu sa tim ruku pod ruku”, kaže Granbergova koja je izgubila 55 kilograma.
