Izvor: B92, 07.Apr.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li možete biti gojazni i zdravi?
Nova knjiga zasnovana na više naučnih studija o ishrani i mršavljenju navodi da gojazni ljudi duže žive.
"Paradoks gojaznosti" (The Obesity Paradox) nudi dokaze da osobe sa viškom kilograma možda žive zdravije i uspešnije se bore protiv bolesti od osoba sa "zdravom" kilažom.
Iako gojaznost i dalje predstavlja rizik "epidemijskih proporcija" i to više od pušenja i alkoholizma, naučnici kažu da je potrebno redefinisati pojmove "debelo" i "zdravo".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kardiolog Karl Džej Lavi kaže da izgled može da zavara.
Termin "paradoks gojaznosti" skovan je 2002. od strane lekara dr Luja Bruberga i njegovih kolega sa Instituta za kardiovaskularna istraživanja u Vašingtonu kada su otkrili da gojazni pacijenti imaju upola manji rizik od smrtnosti od pacijenata sa normalnom kilažom posle angioplastike, procedure kojom se odblokiraju arterije u srcu.
Lavi je primetio sličan trend kod svojih pacijenata koji su se oporavljali od infarkta. Svoja istraživanja je objavio 2003. gde je naveo da na svaki procenat povećanja telesne masnoće, bilo je 13 odsto povećanja šanse za preživljavanje.
"Ova otkrića stvorila su haos među mojim kolegama", kaže Lavi. "Nažalost, nauka nije bila spremna da ih prihvati u to vreme".
Međutim, neke studije su potvrdile ove nalaze. Osobe sa viškom kilograma i umereno gojazni ljudi imali su bolji ishod i u lečenju drugih hroničnih bolesti poput otkazivanja bubrega, kancera i side.
Studije su bile interesantne, ali nikom nije bilo jasno zašto su rezultati takvi.
Prema jednoj hipotezi, borba protiv bolesti od tela zahteva više energije. Pacijenti koji imaju salo možda imaju prirodnu prednost u borbi protiv hroničnih bolesti.
Zatim sledi uloga genetike. Dok gojazne osobe mogu razviti, na primer, srčane bolesti zbog svoje težine, mršave osobe koje ih dobiju obično imaju određenu genetsku predispoziciju.
Međutim, piše u svojoj knjizi Lavi: "Prognoze za oporavak mršavijih osoba bile su gore u poređenju sa gojaznim, zbog moći te genetike".
Paradoks gojaznosti je ipak imao i mnogo kritičara.
Neki stručnjaci kažu da istraživači nisu u obzir uzimali druge faktore rizika poput pušenja, a poznato je da pušači češće imaju nizak indeks telesne mase. Drugi su isticali da su najmršavije osobe obično i najbolesnije.
Lavi međutim ističe da nije svaki "višak" koristan. Recimo, on kaže da je masnoća koja se nakuplja oko struka povezana sa većim rizikom od bolesti, dok se masnoće skupljene u donjem delu tela i u gornjem delu ruku zapravo pomažu telu da se izbori sa kardiovaskularnim bolestima.
Deblje butine ukazuju na manji rizik od metaboličkog sindroma, a Lavi kaže da punije osobe obično imaju i snažnije mišiće koji omogućavaju telu da podnosi veću težinu.
Zato on ističe i važnost vežbanja.
"Mnogi puniji ljudi sa većim procentom telesne masti koji su aktivni tokom celog dana, mogu biti boljeg zdravstvenog stanja od mršavih ljudi koji sede po celi dan", kaže Lavi.
Dakle, bili mršavi ili punački, najgore što možete da učinite za sebe je da preskačete vežbanje.
