Izvor: B92, 30.Dec.2010, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li možemo zaustaviti starenje?
Skoro svake nedelje čujemo za neki novopronađeni način za borbu protiv ne baš tako prelepe činjenice života – starenja.
Foto: Michal Marcol / FreeDigitalPhotos.net
Naučnici sa Duram univerziteta su potvrdili da terapija zamene hormona (HRT), u kojoj se ženama nadoknađuju nivoi seks hormona, estrogena, koji opada sa godinama, pomaže mozgovima žena u srednjim godinama da funkcionišu kao kod mlađih žena.
Oksfordsko istraživanje je potvrdilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da jedan aspirin dnevno može sprečiti srčana oboljenja i rizike od dobijanja raka u godinama iznad 45, kada je rizik od raka sve veći. I ne samo da je moguće osećati se duže zdravije već možemo i da izgledamo mlađe. Istraživanje sprovedeno nad 10.000 osoba je pokazalo da bar 40% današnjih pedesotogodišnjaka izgleda 10 godina mlađe. Današnje glumice svojom lepotom iako imaju više od 60 godina teško mogu biti primer onoga što mislimo kada kažemo da neko ima preko 60.
Prema istraživanju Instituta za starenje i zdravlje Njukasl univerziteta, u poslednjih 200 godina se očekivana dužina života na Zapadu povećavala brizinom od 5 sati dnevno. Dakle, da li starimo umom i telom isto kao i ranije ili odlažemo proces? Da li je moguće smanjiti hronolšku starost na ćelijskom nivou?
Profesor genetske epidemiologije na Kings koledžu u Londonu, smatra da je moguće da zdrave osobe sa preko 50 ili 60 godina imaju biološku starost od 40 godina. „Starenje je proces za popravku organizma koji je krenuo naopako", kaže profesor Spektor koji izučava 2.500 blizanaca. On se nada da će proučavajući njihovu kožu, kosti, srca i oči moći da pronađe gene koji određuje brzinu starenja, i da će mu to koristiti da stvori lekove protiv starenja.
„Svakodnevno se borimo da upalama i oksidativnim stresom – tamo gde se vodonik sreće sa jonima, prirodnim sekundarnim proizvodom proizvodnje energije, koji pluta i nanosi štetu ćelijama. U procesu starenja nam je sve slabija zaštita."
Jedan način da se izmeri biološka starost (nasuprot hronološkoj) je korišćenje markera, telomera. Svaka ćelija u telu ima gene koje nose hromozomi, a na kraju svakog hromozoma su telomere. Kako starimo, telomere se skraćuju i dolazi do oštećenja ćelije. Prosečna količina telomera se može izmeriti testovima na belim krvnim zrncima. Profesor Spektor kaže da dugovečnost i starenje nisu egzaktna nauka. „Naše telomere kontrollišu i geni. Ali recimo, pušači, imaju izgleda da imaju 8 godina kraće telomere, gojazni i fizički nespremni će ih imati od 4 do 8 godina kraće." Iako ih je nemoguće popraviti, možemo uticati na njih tako da ih duže održimo načinom života. „Postoji i šansa da se naš proces starenja i zdravlje u toku života povezuju sa najranijim detinjstvom, možda u materici ili kod naših predaka (babe i dede)", kaže profesor Spektor.
Drugi uzrok može biti i socijalni status. Što više imamo finansijksih problema, više smo izloženi stresu. U slučaju identičnih blizanaca otkriveno je da je ona koja se udala za advokata starila sporije od one sestre koja se udala za vodoinstalatera.
Dr Pat Satlif koja je lekar već 33 godine se slaže sa hipotezom da je moguće usporiti starenje. Pre penzionisanja, kada je imala 61 godinu, imala je pacijenta sa opasnom po život bolešću koju je mogla da izleči. Samim tim, to je dokaz da je moguće produžiti život, odnosno zdravlje. „Jer imamo više različitih načina lečenja, menjamo i razvonji put bolesti. Zdravlju doprinose i vežbe i zdrava ishrana, odlažući mogućnost razvoja srčanih bolesti ili moždanog udara."
Takođe, ona veruje da je inicijativa da se prestane sa pušenjem smanjila broj srčanih oboljenja. Na samom početku njene lekarske prakse, bila je svedok mnogim slučajevima povećanog srčanog mišića koji nastaje usled nelečene hipertenzije. Po njoj, još jedan bitan napredak je i pojava efektivnih načina lečenja koronarnih oboljenja i stanja – povećani holesterol i povišen krvni pritisak. „Kada postoji blokada koronarnih arterija, sada odmah delujemo tako da preporučimo operaciju i sprečavamo srčani udar." Kontrola krvnog pritiska je bitna ako želite da sprečite razvoj nekih srčanih problema, moždanog udara, bolesti bubrega i očiju.
Dr Satlif je uvidela da se neka hronična oboljenja sada javljaju u kasnijim godinama života. „Sada možemo da prepoznamo stanja kao što su hronični bronhitis ili emfizem u najranijim fazama i tako sprečimo ili usporimo razvoj bolesti."
Da je održavanje tela je najbitnije za nas da bismo mu obezbedili zdravo funkcionisanje, kaže profesor Tomas Kirkvud sa Instituta za starenje i zdravlje u Njukaslu. „Starimo i umiremo usled nemogućnosti i ograničenja tela da se samo popravi. Starenje je onda akumulacija svih greški na ćelijskom i molekularnom nivou. Svaka od njih je beznačajna pojedinačno, ali se kombinuju do granice kada telo više nije sistem koji je u stanju da se održava. Danas je retko videti nekoga ko je pre 50-te izvadio sve svoje zube, to se više ne dešava. Imam pacijente koji su stariji od 70 godina i i dalje imaju sve svoje zube, to više nije fenomen."
Starenje je zanimljivo za nauku jer predstavlja vrlo individualnu akumulaciju svih greški koje se dešavaju u telu. Nažalost, proces starenja nije ujednačen na nivou tela.
„Starenje i očekivana dužina života je mač sa dve oštrice", kaže Tobi Vilijamson iz Fondacije za mentalno zdravlje. „Malo imamo dokaza da pokažemo kako je moguće usporiti fiziologiju mozga. Bolesti kao što su Alchajmerova, nastaju dosta kasnije u životu, njihovi počeci se kasnije primećuju."
On takođe potvrđuje da su zdravo telo i održavanje tela, briga o njemu, glavni borci u borbi protiv vaskularne demencije – drugi po redu najzastupljeniji tip demencije. Veruje da će telesno zdravlje biti glavni u borbi protiv ovakvih bolesti.
Drugim delovima tela je gotovo nemoguće usporiti starenje. „Ne postoji mogućnost da usporimo starenje oka", kaže profesor Dan Rajnstajn, osnivač i medicinski direktor Londonske klinike za vid.
„Moć čitanja se smanjuje čak od rođenja, tako da u našim 40-im uglavnom držimo knjigu na udaljenosti od dužine ruke. Kada naša ruka nije više dovoljna, to se zove prezbiopija. Kako ne možemo da obrnemo proces, stvorili smo laserske operacije da bismo prevarili prirodu", kaže profesor. „Sada možemo ljudima da obezbedimo da čitaju bez naočara. Moj najstariji pacijent kome smo uradili ovakvu operaciju ima sada 92 godine i sposobnost čitaoca od 35 godine."
Lindzi Agnes, 52, živi u Kentu sa ćerkom Sofi, 21, i sinom Oliverom, 18. Njen krvni pritisak je 112/66, puls joj je 68. Nakon vežbanja puls joj je vraćen na 70. „Usredsređenost je najbitnija. Osećam se sada kao da sam u 30-im. Zapravo, imam više energije. Počela sam da trčim pored kraj 80-ih, i iako više ne trčim maratone, džogiram redovno. Stvarno mislim da je jako bitno vežbati. Takođe, vrlo sam obazriva sa ishranom, primetila sam da mi se stvara višak oko stokama i struka i sada sam na blagoj dijeti i ne jedem obrađenu hranu. Živim sa dvoje dece i to mi pomaže da uvidim šta je sada moderno. Kada sam napunila 50, premišljala sam se da li da kažem prijateljima. Rešila sam da objavim rođendan prijateljima i kolegama i bili su oduševljeni jer su mislili da sam znatno mlađa."
Pol Rozdol, 60, drži savetničku firmu sa svojom suprugom Paulom, 52, koja se bavi savetovanjem u vezi sa tim kako naći pravog partnera. Žive u Vimbldonu i imaju troje odrasle dece. Njegov pritisak je 135/80, a puls mu je 68. Nakon šetnje, puls mu se popravlja na 80.
„Ljudi mi govore da izgledam 10 godina mlađe, ali nikad ne lažem u vezi sa godinama. Interesantno je da ljudi koje srećem koji imaju od 60 do 70 godina, misle za sebe da su u srednjim godinama. Nekada sam bio bankar, ali već 10 godina se bavim preduzetništvom. Svesno sam sveo život na to da nisam pod stresom. Ne brinem previše i možda sam zbog toga zdrav. Ne vodim previše računa o ishrani, ali svakodnevno jedem povrće. Jedna jabuka ili banana, ako mi je do voća. Nekoliko puta nedeljno igram tenis, ali mislim da sam ovako fizički spreman jer živim u četvorospratnoj kući i jurcam po stepenicama.”
