Izvor: B92, 04.Jul.2011, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li možemo da biramo rod?

Postoji čitav niz bapskih priča o tome kako uticati na pol nerođenog deteta. Želite dečaka? Navalite na crveno meso. Ako želite devojčicu, jedite mnogo čokolade. Danas postoji naučni metod da odaberete pol bebe, ali rod – ne!

„Nekad se osećam više kao žena, nekad kao muškarac. Verovatno me većina vidi kao ženu, ali to mi više ne smeta. Ne mislim da izgledam neobično”, kaže za sebe Andrej Pejić, australijski top maneken, poreklom sa ovih prostora.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U klinikama koje rade analize za genetska oboljenja embriona možete odrediti da li je embrion muški ili ženski, ali i odabrati da li želite batu ili seku. Međutim, ne možete odabrati rod svog nerođenog deteta.

Pol je, naime, biološka odrednica koja zavisi od faktora poput broja hromozoma i genitalija. Međutim, rod je društveno određena kategorija. Različita društva imaju različita pravila po pitanju toga kako muškarci i žene treba da izgledaju i kako da se ponašaju.

Žene koje nose haljine i mese kolače verovatno ispunjavaju društveno nametnute norme koje pojedinca integrišu u društvo, dok muškarac koji se šminka i nosi žensku odeću, ne odgovara tim normama.

Ljudi koji se ne uklapaju u taj sistem pravila o rodnom identitetu mogu činiti da se drugi ljudi u njihovom prisustvu osete neprijatno. Neki čak žele da ih spreče da budu ono što jesu. Međutim, ispostavlja se da pitanje rodnog identiteta nije dovoljno shvaćeno i da se isti ne može birati.

Rodni identitet osobe se oblikuje nivoom hormona, genetskim faktorima, popularnom kulturom i porodičnim uticajima. Pitanje u kom trenutaku neka osoba spozna svoj rod je predmet debate među istraživačima.

Neki zastupaju stanovište da se rodni identitet uspostavlja nepromenljivo veoma rano, dok neki misle da ga je moguće menjati tokom odrastanja. Većina ljudi se identifikuje sa rodom koji je vezan za pol, ali neki ljudi usvajaju "suprotan” rod, oba ili čak nijedan.

Takvi ljudi odbijaju tradicionalnu podelu i čine po svom. Za neke ljude dovoljno je usvojiti način oblačenja i stil suprotnog roda, dok drugi pribegavaju i hirurškim zahvatima kojima menjaju svoj pol.

Ako osoba ne može da se izbori sa konfuzijom oko usvajanja ili menjanja svog rodnog identiteta, može upasti u ozbiljnu depresiju. To je samo jedan od simptoma takozvanog poremećaja rodnog identiteta definisanog čak i u međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja.

Takvo svrstavanje rodnog identiteta u grupu poremećaja je u najmanju ruku kontroverzno, jer upućuje da nešto nije u redu sa osobom koja ima drugačiji pogled na sebe.

Budući da društvo vrlo strogo doživljava rodne razlike, ne iznenađuje činjenica da mnogi ljudi potiskuju svoj identitet. Cilj društva treba da bude stvaranje tolerantne klime za sve oblike rodnih identiteta.

Ako vam je ova tema zanimljiva, pročitajte i sledeće:

Uvođenje polne jednakosti od vrtića

Transseksualnost – od čega bežimo?

Nastavak na B92...