Izvor: B92, 13.Apr.2021, 19:29
Da li mešanje vakcina može pružiti dodatnu zaštitu protiv kovida 19?
Prva doza Astrazeneke s drugom dozom Fajzerove vakcine mogla bi dati bolji imunitet, ali potrebna su klinička ispitivanja.
Što se više ljudi vakciniše, što se više vakcina registruje, to se češće pokazuju nove mogućnosti za primenu postojećih vakcina, kao i nova saznanja o njima.
U samo proteklih nekoliko dana razvilo se u svetskoj javnosti nekoliko rasprava o vakcinama. o čemu govori hrvatski imunolog Zlatko Trobonjača.
Na primer, juče se pojavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vest da je jedan kineski stručnjak spomenuo mogućnost kombinovanja kineskih vakcina, a iako nije precizirao s kojima tačno, kineskim ili stranim, činjenica je da o kineskim vakcinama ne znamo dovoljno.
Štite od teškog oblika bolesti
Iako više kineskih kompanija radi na proizvodnji vakcina, obično pod kolokvijalnim nazivom "kineska vakcina" mislimo na one kompanija Sinovak i Sinofarm. Radi se o vakcinama koje se po tehnologiji proizvodnje i metodi pospešivanja imuniteta razlikuju od vakcina kompanija Fajzer, Moderna ili Astrazeneka.
Naime, ove kineske kompanije primenjuju tehniku slabljenja SARS-CoV-2 virusa adaptacijom rasta in vitro na tzv. vero staničnoj liniji dobijenoj od epitelnih stanica bubrega afričkog zelenog majmuna. Pri tome virus gubi mogućnost deobe i rasta u humanim stanicama, ali zadržava antigenska svojstva tipična za originalni virus.
Prema tome, ako je antigenski identičan originalnom, a ne može izazvati bolest, može se koristiti kao vakcina.
"Ovom i sličnim metodama dobijaju se i mnoge druge vakcine u zaštiti ljudi od zaraznih bolesti. Deklarisana efikasnost ovih kineskih vakcina je oko 80%, što znači da taj postotak vakcinisanih ne bi trebalo simptomatski da se razboli, ali obe vakine pokazuju gotovo stopostotnu zaštitu od teške bolesti kovid 19 i smrti.
Doduše, postotak zaštite vakcinom Sinovak varira među različitim zemljama, počevši od Turske gde je ona veća od 80% do Brazila i Srbije gde ima efikasnost od oko 50%. Budući da je tradicionalna tehnika pripreme vakcina slabljenjem virusa nešto starija, skuplja i nešto slabije produktivnosti, evropske zemlje koriste vakcine napravljene tehnološki naprednijim metodama isporuke genetskog materijala SARS-CoV-2 virusa adenovirusnim ili liposomalnim nosačima", objasnio je dr. Trobonjača.
"Postoje ideje kombinacije vakcina, onih dvodoznih (Fajzer, Moderna, AstraZeneka, Sputnjik itd.) ili naknadnog revakcinisanja nakon primene jednodozne vakcine (npr. Džonson & Džonson) nekom drugom vakcinom. Ako razmatramo tu mogućnost na teoretskom nivou, to bi bilo moguće budući da sve ove vakcine kodiraju za isti protein s malo razlika, odnosno sve vode u stvaranje proteina šiljastog nastavka (S-protein) SARS-CoV-2 virusa, na koji se potom razvija imunološki odgovor stvaranjem antitela i podsticanjem limfocita T.
Prema tome, ako indukujemo imunološki odgovor S-proteinom jedne vakcine, možemo ga pojačati S-proteinom proizvedenim delovanjem druge vakcine. Dodatna zaštita mogla bi se postići kombinacijom adenovirusnih vakcina s liposomalnim, ali u kojoj meri, teško je reći, odnosno teško je predvideti koliko bi kombinacija različitih vakcina bila bolja od dve doze istovrsnog. Ipak, čini mi se da bi prva doza Astrazenekinog adenovirusnog u kombinaciji s drugom dozom liposomalnog (Fajzer, Moderna) vakcine mogla dati bolji imunološki odgovor nego obe AZ doze.
Time bi se izbeglo imunološko delovanje protiv samog adenovirusnog vektora koje je moguće u drugoj dozi nakon senzibilizacije s prvom. Ipak, kao u primeni svakog drugog biološkog proizvoda na ljudima, potrebno je sprovesti određena klinička ispitivanja, da se utvrdi prvenstveno potpuna neštetnost, kao i korisnost takvog postupka", dodao je on.
Dobro pokrivaju britanski soj
Ostaje pitanje novih sojeva koji "nose" ovaj treći talas, ko je na putu da "pokrije" i njih svojom vakcinom. Rano su Moderna i Fajzer/ BioNTek objavili da ubrzano rade na takvim rešenjima.
"Nemam podatke za druge kompanije, ali možemo sa sigurnošću pretpostaviti da i drugi proizvođači intenzivno rade na pripremi modifikovanih vakcina, prilagođenih novim sojevima. Naime, vidimo da se virus menja mutacijama i da nastaju sojevi na koje prethodno stvoren imunitet ponekad slabo deluje.
Postoji mogućnost da će s vremenom nastati sojevi na koje postojeći imunitet uopšte neće delovati. Na sreću prilagođavanje vakcina sada može ići vrlo brzo budući da osnovna tehnologija, a to je primena vektora, ostaje ista. Menja se samo genetski materijal koji će sada kodirati za nove, mutirane virusne proteine.
Za sada sve vakcine izuzetno dobro pokrivaju britanski soj, ali južnoafrički i brazilski su puno slabije pokriveni iako bi i protiv njih vakcina trebalo da štiti od težeg oblika kovid 19 i smrti", kaže dr. Trobonjača.
Druga ruska vakcina
Ne znamo baš sve ni o ruskim vakcinama, puno više o Sputniku V, nego o novijem, EpiVakKorona, jako malo.
"EpiVakKorona je vakcina u kojoj nalazimo deo virusa, tačnije delove virusnih proteina koje nazivamo peptidima. Upravo zato takve vakcine nazivamo "subunit" ili podjedinicama patogena.
Na primer, kompanija Novavaks koristi sličnu tehnologiju isporuke S proteina, kao dela virusa, vezanog na liponanosomalne čestice. Ova subunit vakcina često izaziva snažan odgovor sa proizvodnjom antitela ali, za razliku od drugih vakcina slabije deluju na stimulaciju staničog, T-limfocitnog imuniteta.
Drugi problem je što ove vakcine koriste aluminijumske adjuvante, koji nisu popularni u svetu antivaksera, odnosno bojim se da bi ih antivakserski pokreti mogli iskoristiti za dodatne napade i pokušaje diskreditacije vakcina", otkriva iskusni imunolog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
