Izvor: B92, 22.Feb.2022, 22:40

Da li koristimo svoj mozak u potpunosti?

Mozak predstavlja oko 2 procenta telesne težine osobe, ali koristi 20 procenata kiseonika i kalorija. Prvi put su naučnici 1945. ustanovili da je mozak sadrži oko 73 odsto vode. Ali glavno pitanje je koliko porocenta mozga čovek aktivno koristi?

Mozak osobe određuje kako doživljava svet oko sebe, težak je oko 3 kilograma i sadrži oko 100 milijardi neurona — ćelija koje nose informacije.

Prema istraživanju iz 2013. godine, oko 65 odsto Amerikanaca veruje da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koristimo samo 10 odsto svog mozga. Ali ovo je samo mit, što je u intervjuu za časopis "Scientific American" neurolog Beri Gordon i potvrdio, objašnjavajući da je većina mozga skoro uvek aktivna.

Jedna uobičajena tehnika snimanja mozga, nazvana funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), može meriti aktivnost u mozgu dok osoba obavlja različite zadatke.

Koristeći ovu i slične metode, istraživači pokazuju da je većina našeg mozga u upotrebi većinu vremena, čak i kada osoba izvodi vrlo jednostavnu radnju.

Veliki deo mozga je aktivan čak i kada se osoba odmara ili spava. Procenat mozga koji se koristi u bilo kom trenutku varira od osobe do osobe. Takođe zavisi od toga šta osoba radi ili o čemu razmišlja, piše Medical News.

Među naučnicima postoji uverenje da neuroni čine oko 10 procenata moždanih ćelija. Ovo je možda doprinelo mitu o 10 odsto, jer se ponavlja u člancima, TV programima i filmovima, što pomaže da se objasni zašto se u njega tako široko veruje.

Kao i na svaki drugi organ, na mozak utiču način života, ishrana i količina vežbanja. Da bi poboljšala zdravlje i funkciju mozga, osoba može da se hrani uravnoteženo.

Naime, takva ishrana poboljšava opšte zdravlje i blagostanje, takođe smanjuje rizik od razvoja zdravstvenih problema koji mogu dovesti do demencije, uključujući i kardiovaskularne bolesti, gojaznost srednjih godina i dijabetes tipa 2.

Za mozak se najviše preporučuje voće i povrće sa tamnom kožom.

Neki su bogati vitaminom E, kao što su spanać, brokoli i borovnice, drugi su bogati beta karotenom, uključujući crvene paprike i slatki krompir. Vitamin E i beta karoten promovišu zdravlje mozga.

Vrste ribe, kao što su losos, skuša i tuna, bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje mogu podržati kognitivne funkcije, a orasi i bademi su bogati antioksidansima, koji promovišu zdravlje mozga.

Redovno vežbanje

Redovno vežbanje takođe smanjuje rizik od zdravstvenih problema koji mogu dovesti do demencije. Kardiovaskularne aktivnosti, kao što je brzo hodanje 30 minuta dnevno, mogu biti dovoljne da smanje rizik od opadanja funkcije mozga.

Druge pristupačne i jeftine opcije uključuju vožnju biciklom, džoging i plivanje.

Neka mozak bude aktivan

Što više osoba koristi svoj mozak, to bolje postaju njene mentalne funkcije. Iz tog razloga, vežbe za trening mozga su dobar način za održavanje opšteg zdravlja mozga.

Nedavna studija sprovedena više od 10 godina pokazala je da ljudi koji koriste vežbe za trening mozga smanjuju rizik od demencije za 29 procenata.

Najefikasniji trening fokusiran je na povećanje brzine mozga i sposobnosti da brzo obrađuje složene informacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...