Izvor: B92, 15.Mar.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je bol samo u umu?
Nova medicinska istraživanja pokazuju da najbolji način lečenja hroničnog bola može da bude jednostavno treniranje mozga.
„Do sada je bol tretiran kao simptom. Ali ona je bolest kao i svaka druga, koja može da izazove i oštećenje mozga. Uzrok problema se nalazi samo u našim rukama.", tvrdi Irene Trejsi profesor sa Univerziteta Oksford.
Trejsi i brojni specijalisti koristili su skenere visoke tehnologije za eksperiment koji je otkrio da bol reaguje na psihološku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << akciju.
Da bi ocenila pacijentov prag bola i anksioznosti, ona je koristila toplotu i igle. Bol se prvo pojavio u obliku neprijatnosti, a pacijent je odreagovao onog momenta kada je stepen bola postao nepodnošljiv. Skener je slikovito pokazao koji delovi mozga „svetle" kada bol postane neizdrživ.
Slika je pokazala da usled konstantnog bola, mozak počinje da atrofira. "Mozak nije sunđer da bi mogao da upije toliku količinu bola. On može da počne da se degeneriše. Tada glavni nerv koji u ovom slučaju služi kao predajnik, postaje disfunkcionalan. Zato treba brzo sprečiti bol, jer on može da dovede do nepovratnog oštećenja mozga” kaže profesorka Trejsi.
Kada smo uznemireni ili depresivni, bol doživljavamo jače nego što zapravo jeste, dok bilo kakvo skretanje pažnje, kao što je gledanje filma Ili uživanje u muzici, dovodi da isti stepen bola doživljavamo ne tako strašno. "Ispostavilo se da se bol odvija u našem umu i da je sve samo u glavi. Naša verovanja mogu da odigraju glavnu ulogu u tome. Ona mogu da zamene najmoćnije analgetike poznate nauci. Kada smo u toku eksperimenta rekli ljudima da smo prestali da im dajemo jake lekove protiv bolova, iako smo i dalje nastavili sa terapijom, pacijenti su počeli da se žale da trpe mnogo jači bol nego do tog trenutka”, navodi ona.
U dugoročnom smislu, negativna uverenja mogu da naprave razarajuće efekte. Deo mozga u kojem se procesuiraju naše brige, strahovi postaje hipersenzitivan na fizičke stimulanse usled velike količine stresa. Hroničan bol dokazano oštećuje strukturu mozga.
On može da traje šest meseci, pa čak i dve godine nakon povrede ili operacije, a da bi se sprečio ciklus stres-anksioznost-bol pacijentima treba u najranijem perodu pružiti specijalističku emocionalnu podršku. Izolacija nas čini anksioznijim, samim tim i podložnijim bolu. Pružanje podrške samo jednom nedeljno pomoglo je pacijentima da se izbore sa bolom.
Tehnika vizualizacije pomaže ljudima da se opuste zamišljajući sebe na mnogo prijatnijim mestima, kao što je plaža. Poenta je u stimulisanju hormona endorfina i osećaja zadovoljstva umesto stresa.
"Ovaj program se sastoji u edukovanju pacijenata, radeći na njihovim strahovima, što je pomoglo ljudima da kontrolišu svoj bol, umesto da on upravlja njima. Napetost mišića i anksioznost čine bol još gorim", kaže dr Beverli Kolet.
"Ako se javi nepoznat medicinski uzrok bola u bilo kom delu tela, moguće je da se bol zapravo samo odvija u nervnoj funkciji mozga, jer kada jednom pokrenete ovaj nerv, bol se širi kao požar”, tvrdi stručni tim. Farmaceutske kuće rade na terapiji koja bi blokirala ovaj nerv da reaguje.
U Hadaš medicinskom centru u Jerusalimu pacijenti su bili podvrgnuti projektovanju virtualne realnosti da ih bol napušta. Rezultati su bili sledeći - ako u mozak "utisnete” verovanje da vam određeni delovi tela nisu bolni, možete ga lako prevariti da vam pošalje upravo takvu informaciju.
Tokom istraživanja primećeno je da roditelji koji trpe hronične bolove imaju decu koja pate od hroničnih glavobolja. To znači da možemo da proživljavamo bol koji nam ne "pripada” u fizičkom smislu.
"Sama pomisao da ste dovoljno jaki da izdržite bol već može da pomogne u njegovom otklanjanju. Vaš mozak može mnogo više nego što možete i da zamislite. Znam da neke doktore iritira činjenica da je rešenje toliko jednostavno, ali uspeli smo da pomognemo ljudima koji nisu mogli da se oslobode bolova upotrebom medikamenata, i to je veliki napredak u lečenju ovog problema.” kaže dr Kolet.
