Izvor: B92, 23.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Deda Mraz treba da smrša?
Svake godine bar na mesec dana veseli debeljko u crvenom kostimu postaje omiljeni junak deci širom sveta. Ipak, sa povećanjem broja gojaznih, mnogi se pitaju da li bi i Deda Mraz trebalo da prži "pozitivan primer"?
Još od osamdesetih godina prošlog veka gojaznost dece predstavlja jedan od najvažnijih problema u njihovom odrastanju. Samo u SAD više od dvanaest miliona dece starosti od dve do devetnaest godina beleži zdravstvene probleme povezane sa viškom kilograma, Dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je samo pomenuti dijebetes, kardiovaskularne i psihološke probleme.
Uzimajući sve ovo u obzir, treba ispitati i ulogu koju u razvoju dece imaju tradicionalne navike i uzori. A jedan od veoma važnih uzora deci širom sveta je Deda Mraz koji je daleko od prihvatljivih zdravstvenih kodeksa, piše CNN.
Jedna od najlepših uspomena iz detinjstva većini je upravo ona na Deda Mraza i poklone, a veseli deda svake godina dobija sve više publicitet, pre svega kroz industriju zabave koja je velikim delom namenjena deci. Da li to znači da je pravo vreme da Deda Mraz smrša?
Nutricionistkinja Bet Kičin smatra da Deda Mraz nikako ne bi trebalo da bude mršav, jer ni to ne bi pružilo deci pravi primer. Ona objašnjava kako višak kilograma ne mora da znači da je zdravstveno stanje ugroženo, jer je mnogo primera onih koji nisu vitki ali nemaju zdravstvene probleme. Ali, kako ona tvrdi, ne bi bilo loše da izgubi nekoliko kilograma.
Studija objavljena 2009. godine u časopisu „British Medical Journal“ pokazala je da je Deda Mraz nešto nalik crnoj ovci zdravstvenog sistema. Slično istraživanje koje je Mejtan Grils sproveo za Univerzitet Monaš u Australiji pokazalo je da deca koja žive u zemljama sa tradicijom verovanja u Deda Mraza imaju češće problema sa gojaznošću.
Međutim, Tom Kilner, osnivač organizacije „Santas Acros the Globe“, navodi da je tradicija o punijem Deda Mrazu stara vekovima. Ona potiče još od Svetog Nikole koji je živeo u Turskoj tokom četvrtog veka, i koji se smatra pretkom onoga što danas smatramo pod pojmom Deda Mraz.
Prema Kilnerovim rečima, i Sveti Nikola je bio puniji, jer se u to vreme blaga gojaznost smatrala odlikom zdravog života.
On smatra da su priče o štetnom uticaju Deda Mraza nisu tačne niti imaju utemeljenje, jer se deca uglavnom ne ugledaju na Deda Mraza.
„Nikada nisam video dete koje je želelo da postane Deda Mraz“, izjavio je on.
Eventualna promena lika Deda Mraze morala bi da bude neprekidna i dugotrajna, jer je njegov lik danas veoma poznat i ustaljen, smatra Megan Koks, autorka dela „Knjiga novih porodičnih tradicija“.
Ako želite da Deda Mraz bude mršaviji, kaže Koks, učinite da se to desi, tako što ćete postepeno menjati detalje o njegovom liku koji imaju vaša deca.
„Vaš doprinos liku Deda Mraza možete shvatiti kao poslednju fazu personalizacije božićnih iskustava“, dodaje ona.
To i ne deluje kao težak potez ako se uzme u obzir popularnost zdrave ishrane, sve češće trke Deda Mrazova koje su mogu posmatrati i sa stanovišta fiskulture, kao i brojni pokloni poput video igrica sa aktivnijim i poučnijim sadržajem ili pak brojnih kuvara namenjenih ukusnim ali i zdravim jelima.
Šta Vi mislite o tome da li bi Deda Mraz trebalo da smrša kako bi pružio pozitivniji primer deci?
