Izvor: B92, 10.Avg.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
D vitamin štiti od prehlade
Svakodnevno uzimanje D vitamina kao dijetetskog dodatka moglo bi da smanji dane bolovanje zbog respiratornih infekcija, ukazuje jedna manja finska studija.
Ovaj vitamin je, inače, predmet mnogih istraživanja u poslednje vreme, a njegov nedovoljni sadržaj u krvi se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 1 i teškim napadima astme kod dece, a kod odraslih sa srčanim oboljenjima, nekim vrstama raka i depresijom, prenosi Rojters.
Telo prirodno sintetiše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << D vitamin kad je koža izložena sunčevoj svetlosti. Zbog toga se u mnogim delovima sveta tokom zime pogoršava manjak ovog vitamina u krvi. Finski tim sa Univerziteta u Tampereu je želeo da utvrdi da li dopunski D vitamin u hladnijoj polovini godine može da predstavlja zaštitu od respiratornih infekcija.
Dr Ilka Laksi, vođa istraživanja, i njene kolege su ovo pokušali da dokuče uz pomoć 164 vojna regruta, od kojih su neki odabrani metodom slučajnog uzorka, da od oktobra do marta svakodnevno dobijaju dopunskih 400 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D, dok su ostali dobijali placebo.
Ispostavilo se da kod 51 odsto regruta koji su primali D vitamin, tokom šest meseci nije bilo ni jednog dana bolovanja zbog respiratornih infekcija, dok je u grupi na placebu takvih bilo 36 odsto.
Neke druge skorašnje studije su, međutim, dale konfliktne rezultate preventivnog dejstva D vitamina na respiratorne infekcije.
Tako je jedna japanska studija na 334 školske dece pokazala da su ona koja su tokom sezone gripa svakodnevno dobijala po 1.200 IU D vitamina znatno manje obolevala od gripa tipa A, nego ona koja su bila na placebu - 18 na 167, prema 31 na 167.
S druge strane, jedno istraživanje na 162 odrasle osobe, je pokazalo da one koje su tokom 12 nedelja svakodnevno dobijale po 2.000 IU D vitamina, nisu ništa manje obolevale od respiratornih oboljenja nego one na placebu.
Dr Laksi ukazuje da su nužne veće kliničke studije, kojima bi se proučilo dejstvo različitih doza D vitamina, kako bi eventualno s većom izvesnošću mogle da se preporuče doze koje imaju najbolje dejstvo.
U SAD se preporučuje da odrasle osobe starosti do 50 godina, unose po 200 IU D vitamina dnevno, a starije 400 do 600 IU. Gornji limit je postavljen na 2.000 IU dnevno, pošto veće količine mogu da izazovu neželjene propratne efekte, kao što su muka, povraćanje, konstipacija, slab apetit, mršavljenje, kao i rast krvnog pritiska ili nepravilnost srčanog ritma.
Ima i stručnjaka koji smatraju da je ljudima potrebno više D vitamina nego što se trenutno preporučuje i da je bezbedno uzimati i preko 2.000 IU. Među prehrambene izvore D vitamina spadaju mleko, cerealije za doručak ili sok od pomorandže koji su obogaćeni tim vitaminom, kao i neke vrste masne ribe, kao što su losos i skuša.
Stručnjaci uglavnom smatraju da bi osobe koje ne unose dovoljno D vitamina kroz hranu, trebalo da ga uzimaju u obliku pilula.
Foto: lizerixt, www.sxc.hu
